Kafa je omiljeni napitak mnogih – jutarnji ritual, popodnevni užitak i često spas u trenucima kada nam je potrebna dodatna energija. Ali koliko kafe je previše? Dok neki uživaju u nekoliko šoljica dnevno, drugi se pitaju gde je granica između užitka i preterivanja.
Kafa nije samo puki napitak za razbuđivanje. Naučnici kažu da svakodnevni rituali – poput ispijanja jutarnje kafe dok pišete dnevnik – može umiriti nesigurnost i anksioznost. Druge studije su otkrile da samo udisanje mirisa kafe može izazvati osećaj radosti. Studije pokazuju da umereno konzumiranje kafe može imati brojne zdravstvene prednosti. Kofein poboljšava mentalnu budnost i koncentraciju, pomaže u poboljšanju fizičkih performansi, pa čak i doprinosi smanjenju rizika od nekih bolesti, poput Parkinsonove bolesti, dijabetesa tipa 2, pa i određenih vrsta raka. Antioksidansi u kafi takođe igraju važnu ulogu u zaštiti ćelija od oštećenja.
Kada kafa postaje problem?
Međutim, kao i sa svim dobrim stvarima, i sa kafom treba biti umeren. Previše kafe može dovesti do niza problema, kako fizičkih, tako i mentalnih. Prekomerna konzumacija kafe može izazvati nervozu, nesanicu, ubrzan rad srca i probleme sa stomakom. Za neke, čak i nekoliko šoljica dnevno može izazvati osećaj anksioznosti ili podrhtavanje. Pitanje koje se često postavlja je koliko je to previše? Stručnjaci se slažu da je unos od 400 mg kofeina dnevno, što je otprilike četiri šoljice kafe, siguran za većinu ljudi. Ipak, svaka osoba je drugačija, pa nekome može odgovarati više, a nekome manje.
Kako da znamo da smo preterali?
Kada konzumacija kafe pređe u ekstremne količine, može doći do ozbiljnijih zdravstvenih problema. U ekstremnim slučajevima, previše kofeina može dovesti do kofeinske intoksikacije, koja se manifestuje kroz simptome poput ubrzanog disanja, nepravilnog rada srca, pa čak i napada panike. Dugoročno, preterano konzumiranje može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze i problema sa varenjem.
Kako zaustaviti nagle promene nivoa energije zbog kofeina?
Ako slučajno preterate sa kapućinom, espressom, latteom – ili crnim čajem, matchom i energetskim napicima, koji takođe sadrže kofein – postoji nada. Možda će biti potrebno do 24 sata da se vaši nivoi kortizola i insulina stabilizuju. Ipak, da biste što pre počeli da se osećate bolje, počnite da pijete mnogo vode. Napici, kao što je kokosova voda, sadrže elektrolite, pa vam mogu pomoći. Samo budite sigurni da ne dodajete još više kofeina: energetske pločice, čokolada, pa čak i neke žitarice mogu sadržati skrivene visoke nivoe kofeina. Zato obavezno čitajte etikete. Još bolja opcija su užine na bazi voća i povrća.
Da umirite uzbuđenje izazvano kofeinom, možete pokušati sa nekim isprobanim tehnikama mindfulness-a, poput dubokog disanja, meditacije i vizuelizacije. Ove tehnike dokazano su efikasne za umirivanje nervnog sistema i ublažavanje anksioznosti. Ne zaboravite na moć šetnje. Samo hodajte lagano, jer vam je cilj da usporite srčani ritam i opustite se, a ne da se još više uzbudite. Najbolje bi bilo da šetate u prirodi, jer je naučno dokazano da šetnja u prirodi snižava nivoe kortizola i krvni pritisak, smanjuje anksioznost, usporava srčani ritam i poboljšava raspoloženje.
Kako pronaći balans?
Da biste uživali u svim prednostima kafe, a izbegli negativne efekte, važno je pronaći balans. Slušajte svoje telo – ako primetite da vas kafa čini nervoznim ili vam ometa san, možda je vreme da smanjite unos. Takođe, razmislite o tome kada pijete kafu. Popodnevna kafa može ometati san, dok ona ujutro može biti savršen početak dana. Tu su i kafe bez kofeina. Na kraju, kafa je mnogo više od samog napitka – to je ritual, uživanje, pa čak i društveni trenutak. Uživajte u njoj, ali kao i u svemu, umereno. To je ključ za dugoročno zdravlje i blagostanje.