Sonja Kapetanović je suvlasnica i CEO Šlarafija d.o.o., moderne porodične firme koja proizvodi i prodaje vrhunsku opremu za spavanje. Pre nego što se pridružila Šlarafiji, radila je kao medicinski biohemičar u jednom beogradskom kliničko-bolničkom centru, posvećena istraživačkom radu kroz doktorske i specijalističke studije. Iako prelazak u industriju proizvodnje dušeka može delovati neočekivano, njen naučni pristup ostao je ključan u poslovanju. Šlarafija se izdvaja kao jedina kompanija u regionu koja je sprovela dva klinička ispitivanja u oblasti kvaliteta sna, dobila licence za inovativne materijale koji nisu dostupni na Zapadnom Balkanu, i zadobila priznanje svetskih stručnjaka u oblasti neuroloških osnova spavanja. Ovaj spoj nauke i inovacija pokazuje da čak i naizgled jednostavni proizvodi, poput dušeka, mogu biti platforma za ozbiljna istraživanja i vrhunsku ekspertizu.
Sonja Kapetanović često ističe da su ljudi u ovoj zemlji, koji svojim radom, pa čak i malim doprinosima, uspevaju da ostvare svoje ciljeve, izuzetno uspešni, s obzirom na to da živimo u okruženju koje retko afirmiše trud. Za nju je uspeh jednostavno ostvariti ono što si zacrtao, bez oslanjanja na nametnuta, trendovska pravila. Veruje da takav pristup ne samo da donosi osećaj zadovoljstva, već i pomaže u očuvanju ličnog integriteta.
Koje su ključne vrednosti kojima se vodite u svom biznisu i kako ih prenosite saradnicima, a kako motivišete i osnažujete svoj tim?
Vrednosti koje važe u Šlarafiji utemeljene su mnogo ranije, pre nego što se o tome počelo govoriti u sklopu savremenog pristupa kompaniji. To nije za čuđenje jer porodično zanatstvo obično i nosi one vrednosti koje su potrebne svakom čoveku i društvu za zdrav i ispunjavajući razvoj. Takođe, to nije ni izazovno kada su firme male i svi se međusobno poznajemo. Negujemo otvorenu i iskrenu komunikaciju, podstičemo ambicije i kreativnost, poštujemo ličnosti, a ne pozicije, orijentisani smo na stvaranje atmosfere u kojoj će svako moći da ispolji svoje talente.
Briga o klijentima je nužnost našeg posla jer izrađujemo proizvode koje svi najviše koristimo na dnevnom nivou, ali kroz tu brigu o klijentima i kolegama razvijamo ideju dobrog činjenja. Mi se osnažujemo kroz naše slabosti i teške trenutke, a imajući u vidu da je naša preduzetnička istorija duga, možete zamisliti čemu smo sve odoleli. To nas je ne samo izbrusilo nego i iznedrilo saradnike koji su s nama duže od 20 godina. Više se ničega ne bojimo jer znamo koliko zajedno možemo.
Koji trenutak u vašoj poslovnoj karijeri vas je najviše inspirisao i dao vam vetar u leđa za dalje uspehe?
Pre nego što sam se zvanično pridružila Šlarafiji radila sam u svojoj primarnoj profesiji kao medicinski biohemičar u jednom kliničko-bolničkom centru u Beogradu. Moja poslediplomska angažovanja kroz doktorske i specijalističke studije orijentisale su me ka istraživačkom radu, a prelazak u proizvodnju dušeka nije poremetio način na koji gledam na biznis. Činjenica da je Šlarafija jedina kompanija za proizvodnju dušeka koja je inicirala i sprovela dva klinička ispitivanja u oblasti kvaliteta sna i uspela da dobije licence za inovativne materijale koji nikome nisu dostupni na tržištu Zapadnog Balkana i prepoznata od svetskih stručnjaka koji se bave neurološkim osnovama spavanja, za nas je potvrda da i u tako naizgled nezanimljivom segmentu proizvodnje ima mesta nauci i inovacijama.
Šta je za vas zapravo uspeh i koliko se vaša definicija uspeha menjala tokom godina?
Nikada nisam bila vanserijski uspešna ni u čemu i u tom smislu ne mogu da govorim o poziciji izvrsnosti. Međutim, uspela sam da budem prilično dobra u mnogo čemu, što znači da nisam podredila druge aspekte svog života jednom cilju. Činjenica da imam dobar brak, troje dobro odgojene dece, kvalitetne odnose s ljudima zasnovane na poštovanju i da pravim male i vidljive uspehe kroz preduzetništvo meni je sasvim dovoljna.
Ako bismo govorili o uspehu u kontekstu krajnjeg rezultata, ne bismo smeli da anuliramo polaznu tačku koja nam je svima različita. Zato često govorim da su ljudi koji žive u ovoj zemlji i svojim radom prave makar i mali doprinos društvu izvanredno uspešni jer ne živimo u atmosferi koja afirmiše trud. Najjednostavnije – uspeh je uspeti u onome što si naumio – deluje mi kao dobra lična mera uspeha, distancirana od opšteprihvaćenih (trendi) pravila. Dobro je za osećaj zadovoljstva, a i čuva integritet ličnosti.
Kako se suočavate s preprekama, kako poslovnim, tako i životnim?
Naizgled različito u odnosu na prirodu problema, ali sad, kad sam navedena da o tome razmislim, uočavam neke zajedničke obrasce. Vrlo sam reaktivna i odmah se okrećem traženju rešenja. To je dobro, naročito za one koji su direktno pogođeni problemom jer često budem dobar oslonac i podrška da ćemo zajedno naći rešenje. Ono što nije dobro, a to sam nažalost uvidela kada mi se dete teško razbolelo, jeste da je svako prethodno „gašenje požara” ostavilo opekotine na čijem mestu je ostala nezaceljena rana. Dobro je biti odvažan i hvatati se ukoštac sa izazovima, ali je mnogo zdravije odbaciti gordost i ideju da smo svemogući i ponekad reći da i nama treba pomoć.
Da li imate neku rutinu ili ritual koji vam pomaže da ostanete fokusirani i produktivni?
Ovo verovatno malo ko priznaje i nije nešto što je popularno reći, ali ja nisam naročito fokusirana i još manje sklona rutinama. Zapravo, nakon napuštanja rada u laboratoriji oslobodila sam se rutinskog, automatizovanog rada koji je nosio ogroman pritisak nepogrešivosti koji ide uz takav posao. Međutim, najveći motiv da se stvari završe kad i na način kako treba, dolazi od činjenice da sam sad odgovorna za celu firmu i sistem koji ona opslužuje.
Kako se vaše iskustvo kao žene u biznisu razlikuje od iskustava vaših muških kolega?
Ne primećujem značajne razlike osim jedne – mi žene manje smo sklone improvizacijama i više se zalažemo za sistemska rešenja i uspostavljanje pravila. Međutim, to ne vidim kao prepreku, naprotiv, čini mi se da je žensko prisustvo u svakoj kompaniji jedan divan modulator koji čini poslovanje smislenijim.
Smatrate li sebe snažnom ženom i u čemu leži vaša snaga?
Volela bih da izbegnem da opisujem sebe kao snažnu, ne zato što mislim da mi nedostaje snage, nego mi se čini da često i neopravdano koristimo taj epitet za nepotrebno veličanje naših (ženskih) pojava. Mislim da sam odlučna i to je sasvim dovoljno da mogu da ostvarim ono što zamislim i podnesem ono što nisam očekivala. Moramo se paziti gordosti i ideje o sopstvenoj moći, jer na prvo suočavanje s nepredvidljivošću života može da bude ozbiljno ranjavajuće za naš ego.
Pošto nam se rubrika zove “Afterwork”, šta radite kad ne radite i kako se opuštate?
Živim jednim običnim „dosadnim” porodičnim životom. Poslednjih godina sam zadovoljstvo našla u rekreativnom sportu i to iskustvo učenja novih veština mi je pomoglo da ne zastajem pred preprekama. Volim da plivam, trčim i bicikliram, a do pre dve godine sam sporadično spajala te tri strasti u triatlonskim trkama. Imam mali krug prijatelja s kojima vodim kvalitetne razgovore, a najviše vremena provodim sa svojom porodicom i mužem koji mi je jedan od najboljih sagovornika. Ovo naglašavam jer mi se čini da postoji neki trend odbacivanja „kućevnog života” kao zastarelog i nepoželjnog, a to ima dalekosežne posledice pre svega za našu dušu, a onda i za porodicu kao osnovu zdravog društva.
Za dobar afterwork najvažnije je da posao ne bude centralna stvar oko koje će se vrteti naš život.