Tamara Perošević nije planirala da postane preduzetnica – život ju je nežno, ali odlučno pogurao ka tome. Dok je bila na drugom porodiljskom odsustvu, suočena s velikim ličnim gubitkom i izazovima ranog roditeljstva, otvorila je Instagram profil, ne sluteći da će to postati početak njenog profesionalnog preokreta. Danas stoji iza brenda Tema, koji se bavi prodajom garderobe, ali i mnogo više od toga – gradi zajednicu, neguje odnose i redefiniše kako prodaja na mrežama može da izgleda kad je vođena emocijom, poštovanjem i autentičnošću.
Za Tamaru, prodaja nikada nije samo transakcija već prilika da se nekome ulepša dan, da se stvori osećaj bliskosti i poverenja. Iako se njeno poslovanje dešava isključivo na društvenim mrežama, ono je sve samo ne površno. U razgovoru za Social Club, Tamara Perošević govori o tome kako je strah pretočila u snagu, zašto su neuspeh i greške sastavni deo rasta, kako izgleda njen idealan dan i šta zaista znači imati dobar afterwork – ne ono što se vidi spolja, već onaj unutrašnji, miran, u kome smo u balansu sa sobom.
Kako ste prepoznali priliku za pokretanje svog biznisa i šta vas je motivisalo da krenete u tu avanturu?
Pokretanje mog biznisa je došlo potpuno – neplanski! Naime, na drugom porodiljskom odsustvu sam pokrenula profil na Instagramu kako bih skrenula misli jer je životna situacija u kojoj sam se zadesila tražila prostor unutar mene za „beg od realnosti”. U trudnoći mi je preminuo otac, imala sam dvoje dece mlađe od dve godine, mala razlika i dobro poznati rolerkoster ‘two under two’. To je jedan od najzahtevnijih perioda za majke koje su izabrale da podižu decu s malom razlikom, na sve to kad se doda gubitak oca… Veoma je teško opisati to stanje rečima. Bila sam slomljena i psihički i fizički. Moj sin je imao dva meseca kada sam ga hranila u toku noći i donela odluku da ću pokrenuti profil na Instagramu. To je pre Teme bio profil koji se bavio prodajom poklon-kutija.
Kada sam videla da je rad na mrežama posao iz snova za mene, par meseci kasnije pokrenula sam Temu, profil koji se bavi prodajom garderobe. Tako je zaživela moja svrha na svakom nivou. Imala sam strah od upuštanja u prodaju garderobe, jer je broj profila na Instagramu u toj oblasti nesaglediv. Danas znam da autentičnost nema konkurenciju. Ne verujem u konkurenciju kad iskreno s publikom podelimo ko smo mi i zašto smo na tom putu…
Koje su ključne vrednosti kojima se vodite u poslu i kako ih prenosite na svoj tim?
Jedna od vrednosti koja je izdvojila Temu jeste pogled na prodaju, poštovanje prema ženama koje su nam ukazale poverenje i građenje odnosa s njima. Moja ideologija kada je prodaja u pitanju: uvek za novac koji nam je dat – dajemo više. Od prijema porudžbine i dogovora oko detalja, preko pakovanja, kvaliteta samog komada, truda oko prezentacije i inspiracije za kompletan autfit. Da kada proizvod stigne na adresu, kupac oseti da smo dali maksimum za taj novčani iznos. To je obostrano zadovoljstvo. S druge strane, i ne manje važno – građenje odnosa s publikom/kupcima. Tema posluje isključivo na društvenim mrežama. Prilagodili smo poslovanje takvom vidu prodaje, pa se trudimo da imamo prijateljski odnos, poštovanje i razumevanje za svakoga ko pokuca na vrata našeg DM-a.
Da li su i neuspesi i greške prilika za rast?
Apsolutno! Iz kvartala u kvartal naučimo poneku novu lekciju. Formula za uspeh se brusi iskustvom i osluškivanjem ciljne grupe. Svaki put imamo novi uvid. Neverovatan je broj faktora koji utiče na prodaju na društvenim mrežama. Zakonitosti koje su važile prethodne sezone mogu se već naredne potpuno promeniti. Nikada ne možete da ukalkulišete sve, jer vam stanje u državi i vremenski uslovi mogu potpuno uzburkati planove. Baš u tome je i jeste čar prodaje na mrežama. Agilnost je jedna od glavnih karakteristika svakog uspešnog preduzetnika.
Osim toga, važno je biti i što objektivniji prema svom radu, uvideti greške i pretvoriti ih u stepenik koji vaše poslovanje vodi u rast.
Šta biste savetovali mladim ženama koje žele da pokrenu svoj biznis, na osnovu svog iskustva?
Ukoliko imaju takvu viziju, ideju ili neki dar kojim mogu pomoći i olakšati život određenom broju ljudi – krenite odmah! Ako u isto vreme osećate uzbuđenje, strast, strah, euforiju, nemir, leptiriće u stomaku, to je znak da imate dobre šanse da napravite veliku stvar. Na tom putu će se naći bezbroj prepreka. Bolje je krenuti bez mnogo razmišljanja! Ako dopustite da mislite o tome šta sve može krenuti po zlu – nećete početi nikad. Na kraju će prevagnuti to da li je vaša želja da izgurate svoju ideju bila jača od broja prepreka na koje nailazite. Preduzetništvo je maraton. Nema lakih poena, put je dug, zato je rad na sebi na tom putu jednak radu na svom biznisu.
Smatrate li sebe snažnom ženom i u čemu leži vaša snaga?
Nema snažne glave bez snažnog tela – i obrnuto. Snagu žene doživljavam kao mišić na kome se svakodnevno radi. Ne osećam se snažno kada nisam namirila sve svoje uloge. Majčinsku – pre svega, zatim poslovnu – koja iziskuje kreativu i dobru energiju. Nema dobre energije ako nemamo vremena za sebe, bez treninga, ali i čaše vina i opuštanja. Trudim se da svesno balansiram i namirujem sve uloge i kad je taj balans postignut, osećam se snažno.
Da li ste više jutarnji ili noćni tip osobe i kako izgleda vaš idealan dan?
Ja sam na pola puta! Trudim se da jutro provedem u planovima, dok sam oko podneva poslovno najproduktivnija, tada realizujem isplanirano. Od 16h četiri puta nedeljno obavezno treniram. Popodne je uvek rezervisano za decu koja su moj glavni pokretač. Dosta rutina, ali svakako bih rekla da je idealan radni dan onaj u kom dišem, dan bez žurbe i čekiranja nerealnih planova koje sebi umem da postavim. Učim da to nije dobro za mene i da je svaki dan bez stresa idealan.
Imate li omiljeni grad ili destinaciju koju uvek birate za odmor?
Planina Rtanj, hotel „Ramonda” u koji odlazim u proseku jednom mesečno na par dana. Ima nešto u toj planini, nisu samo legende. Bežim na Rtanj svaki put kad osetim energetski pad. Energija i planine i hotela baš je po mojoj meri. Tamo se potpuno regenerišem. I ovog leta ćemo bar dva odmora provesti na Rtnju. Moj izbor i zimi i leti!
Koja vam pesma uvek podigne raspoloženje?
Željko Samardžić – „Porodično blago”. Pesma koja me podseća na detinjstvo i nedelju veče kad je cela porodica na okupu. Ti taktovi me uvek podsete koliko je porodično blago koje sam imala u primarnoj porodici i trudim se da ga stvaram svojoj deci.
Da li ste danas na mestu na kojem ste oduvek želeli da budete?
Apsolutno. Oduvek sam maštala o tome da živim baš ovako kako živim danas. Mnogo truda i ulaganja se uvek isplati. Ovo leto ću iskoristiti da se dobro odmorim, prethodne godine su bile izuzetno naporne, ali sa zadovoljstvom bih opet platila tu cenu, da danas budem baš na ovom mestu gde jesam.
Pošto nam se rubrika zove „Afterwork”, šta radite kad ne radite i kako se opuštate?
Na ovom putu sam naučila da su mi češća, kraća putovanja lekovita i tako se najbolje opustim i promenim energiju, izađem iz rutine i sve sagledam jasnije kada se vratim u svakodnevicu. Kada nisam na putovanjima, bar jednom nedeljno se opuštam uz prijatelje, muziku, večeru i vino. To je za mene uživanje u svim čulima i odatle crpim energiju za narednu nedelju. Nisam tip koji se opušta uz filmove i serije, uvek biram ljude i druženje. Put preduzetnika je usamljen – ali zato vodi ka mestima gde retko ko stigne.
Za dobar afterwork najvažnije je da….?
Da smo dobro! Kad smo sami sebi dobri, sve je na svom mestu. Dobar afterwork je kada zatvorimo oči pre nego što utonemo u san i osećamo mir i zadovoljstvo. Nije važno koji je cilj, važno je da na tom putu ne izgubimo sebe i trudimo se da što više uživamo u njemu. Kad dozvolimo da nas previsoka očekivanja uzmu toliko da osećamo umor, frustraciju, burnout… Znak je da treba da menjamo nešto. Meni u tim situacijama i telo šalje poruke da treba da zastanem. Prehlada ili virus se ispreče i onda sve mora da stane. I dalje učim da minimalizujem takve stvari.
Sve je proces učenja. Sve sam veštija iako sam tek počela da spoznajem takve stvari. Za kreativce je važno napomenuti da je nama neophodno slobodno vreme, prazan hod, sporiji ritam – tada se rađaju dobre ideje. U mom timu znaju da kažu: „Uvek čekamo šta nam spremaš posle odmora, tad se vratiš puna ideja!”