Lana Krunić je žena koja je smelo zakoračila iz sveta brojeva u svet ukusa, stvarajući brend „Knedly” koji ne samo da zadovoljava čula već i inspiriše. Nekadašnja bankarka, danas preduzetnica, odlučila je da se posveti strasti prema stvaranju nečeg svog i autentičnog. Njena priča je dokaz da je hrabrost ključna u ostvarivanju snova. Lana Krunić otkrila nam je kako je spojila tradiciju i savremeni duh u jedinstvenim knedlama, kako gradi tim temeljen na odgovornosti i radosti, i kako se nosi sa izazovima koji dolaze s preduzetništvom.
Ona kaže da je posao bez svrhe samo lista zadataka, i da je najvažnije da znaš zašto nešto radiš, a ne samo kako, i to odražava njen pristup životu i radu. Lana nas podseća da su neuspesi i greške prilike za rast, i da je svaki korak, ma koliko mali bio, važan na putu ka uspehu. Njena posvećenost detaljima, poštovanje prema ljudima i ljubav prema onome što radi, čine je inspiracijom za sve koji žele da slede svoje strasti i prate svoje snove.
Kako ste prepoznali priliku za pokretanje svog biznisa i šta vas je motivisalo da krenete u tu avanturu?
Kada sam, radeći u banci, shvatila da brojke koje analiziram ne bude u meni strast, ali da svaka pomisao o stvaranju nečeg svog i te kako budi, bilo mi je jasno da nešto treba da promenim. Nije bilo lako spojiti tradiciju i savremeni duh u jednom autentičnom proizvodu, ali sam znala da želim da izgradim posao koji ima dušu, gradi zajednicu i nosi poruku. Htela sam da dokažem da radost, kada dolazi iznutra, može postati i osnova uspešnog brenda.
Koje su ključne vrednosti kojima se vodite u poslu i kako ih prenosite na svoj tim?
To su odgovornost, radost, posvećenost detaljima i poštovanje prema ljudima, bilo da su to članovi tima ili gosti. Verujem da se atmosfera ne gradi samo poslovnim planovima već svakodnevnim primerima. Zato te vrednosti prenosim kroz lični pristup, otvorenu komunikaciju i insistiranje na tome da svako razume zašto nešto radimo, a ne samo kako. Posao bez svrhe je samo lista zadataka, a meni je važno da zajedno gradimo nešto u šta verujemo.
Da li su i neuspesi i greške prilika za rast?
Često tek naknadno shvatimo koliko smo zapravo naučili iz prepreka kroz koje smo prošli. U poslu, prepreke nisu izuzetak, one su pravilo, samo je pitanje da li će biti veće ili manje. Kod mene su se mnoge stvari iskomplikovale u fazama kada se sve činilo stabilnim, a izazovi s kojima sam se suočila bili su takvi da se s njima neki ljudi možda nikada ne sretnu tokom cele karijere. Ali upravo ti trenuci, kada nemaš jasan izlaz i moraš da ga pronađeš, postaju najvrednija škola. Ako uspeš da prođeš kroz to, izađeš ne samo jači kao preduzetnik već i stabilniji kao čovek.
Šta biste savetovali mladim ženama koje žele da pokrenu svoj biznis, na osnovu svog iskustva?
Verujem da nisu svi ljudi stvoreni da budu preduzetnici i to je sasvim u redu. Ali ako u sebi prepoznaš tu potrebu da stvaraš, odlučuješ i gradiš sopstveni put, važno je da u to uđeš s jasnom vizijom i svešću zbog čega to radiš. Šira slika mora da postoji – ona je kompas. Ali put do cilja se prelazi korak po korak. Previše gledanja unapred može da obeshrabri, zato je ključno da znaš gde ideš, ali da se fokusiraš na sledeći pravi potez. Tako se gradi i biznis i samopouzdanje. I tako se i počinje, usudi se i napravi prvi korak.
Da li ste više jutarnji ili noćni tip osobe i kako izgleda vaš idealan dan?
Definitivno sam jutarnji tip. Budim se rano i tada mi mozak radi 100 na sat – u stanju sam da završim pola radnog dana do podneva. Taj deo dana koristim za ključne odluke, planiranje i operativu. Onda, kako dan odmiče, naročito posle 16 h, svesno ulazim u ritam usporavanja, koji mi je važan za balans. Tada se okrećem porodici, tišini i stvarima koje me, pored posla, pune iznutra.
Pošto nam se rubrika zove „Afterwork”, šta radite kad ne radite i kako se opuštate?
Kad si preduzetnik, granica između posla i afterwork života skoro da ne postoji. I kad ne radiš, ti negde beležiš ideju, crpiš inspiraciju, primećuješ nešto što možeš da preneseš u svoj posao. Moj način da se opustim je da menjam perspektivu, kroz putovanja, dobru knjigu, razgovor koji me trgne ili jednostavno promenu ritma. Uživam u lepim stvarima, ali ne tražim bekstvo od posla, meni je posao deo mog identiteta. Uživanje je kad mogu da ga živim s lakoćom.
Za dobar afterwork najvažnije je da….?
Za dobar afterwork najvažnije je da znam da sam tokom dana izvojevala bar neku malu pobedu, ma koliko sitna bila. Kada znam da sam dala svoj doprinos, rešila nešto, pomerila se za nijansu… ili možda samo kupila novu haljinu.