Već dve decenije Ivana Laković predstavlja pokretačku snagu u svetu komunikacija i marketinga. Njena karijera, obeležena nepokolebljivom posvećenošću struci, vodi je kroz raznovrsne industrije. S bogatim iskustvom i dokazanim uspehom, Ivana je istinski stručnjak u ovoj oblasti.
Tokom dve dinamične decenije, Ivana je usavršavala svoje veštine do perfekcije. Njeno delovanje u različitim industrijama i komunikacionim domenima donelo joj je izuzetno sofisticiranu perspektivu kakvu poseduje retko ko. Strateškim planiranjem, preciznom realizacijom i veštim upravljanjem odnosima, uspela je da izgradi put od iskusnog praktičara do vizionarskog lidera. U Vaterpolo savezu Srbije naučila je kako funkcioniše sistem, a u kompaniji McCANN da razume dinamiku poslovnog sveta i da sa sigurnošću gradi strategije i brendove. Danas, Ivana Laković je osnivačica konsultantske i marketinške kuće „Luxury Integrated” i predsednica Adriatic Luxury Business Asocijacije – ALBA.
Impresivni portfolio ne odslikava samo njeno bogato iskustvo već i sposobnost da briljira pod pritiskom, posebno kada su u pitanju poverljive i krizne situacije. Njena ekspertiza u kriznoj komunikaciji čini je izuzetno traženim savetnikom u neizvesnim vremenima. Pružajući vrhunsko strateško vođenje, dosledno potvrđuje svoju umešnost u oblikovanju efikasnih komunikacionih strategija. Ivana Laković prirodno je napredovala u ulozi lidera, uspešno balansirajući upravljanje timovima, resursima i budžetima kako bi ostvarila izvanredne rezultate.
Ivana Laković je oličenje iskustva, inovacije i vizije. Njena karijera, isprepletena s razvojem industrije, svedoči o njenoj nepokolebljivoj posvećenosti i sposobnosti da inspiriše promene.
Kako ste prepoznali priliku za pokretanje svog biznisa i šta vas je motivisalo da krenete u tu avanturu?
Ideja o pokretanju sopstvenog biznisa nije došla iz hira, čekanja prilike ili potrebe za preduzetništvom samim po sebi, već kao rezultat dugogodišnjeg promišljanja o tome kako strateška komunikacija i konsalting mogu unaprediti i oblikovati industriju luksuza. To nije bila odluka donesena preko noći, već proces sazrevanja, akademskog rada, više od decenije prakse – poput finog umetničkog dela koje zahteva vreme da bi dostiglo svoj potpuni izraz.
Dugo sam u sebi nosila viziju, promišljala o tome kako spojiti znanje, iskustvo i intuiciju u nešto što neće biti samo posao već i doprinos razvoju jednog sofisticiranog tržišta. Momenat za realizaciju prepoznaje se ne toliko u spoljašnjim okolnostima, koliko u unutrašnjem osećaju da ste spremni – kada strast sretne jasnoću, a znanje dobije svoj pravi kontekst. To je onaj trenutak kada shvatite da ne počinjete iz ambicije, već iz uverenja.
Koji su to momenti i iskustva koji su vas oblikovali kao osobu?
Moj profesionalni i lični razvoj oblikovali su različiti aspekti mog obrazovanja, iskustva i vrednosti koje su mi usađene od detinjstva. Pre svega, moje akademsko obrazovanje imalo je presudan uticaj. Kao neko ko je odrastao u frankofonom duhu, prirodno sam bila privučena temeljima francuske kulture, umetnosti i filozofije koji su oblikovali industriju luksuza – jer luksuz, u svom najfinijem obliku, nije samo proizvod, već spoj istorije, umetnosti, zanatstva i vizije. Moje studije su bile posvećene društvenim naukama, komunikacijama i strategiji, a kasnije su me master i doktorske studije usmerile ka dubljem istraživanju uticaja kulture, dramskog narativa, estetike i percepcije vrednosti u poslovnom svetu. Međutim, obrazovanje nije samo akademsko.
U Vaterpolo savezu Srbije naučila sam kako funkcioniše sistem – kako tim diše kao jedan, kako se prepoznaju pravi trenuci za akciju i kako se u svakom izazovu mora naći snaga za još jedan, poslednji, odlučujući potez. To iskustvo mi je kasnije omogućilo da se snađem u poznatim i priznatim korporacijama svetskih brendova u kojima sam radila, kao i u regionalnom segmentu najvećeg advertajzing sistema sveta – kompaniji McCANN, da razumem dinamiku poslovnog sveta i da sa sigurnošću gradim strategije i brendove. A ono što me je oblikovalo kao osobu jeste, pre svega, kućno vaspitanje.
Naučila sam da se u spoljašnjem svetu snalazim po sopstvenim pravilima, da zadržim integritet čak i kada je najteže, da istrajem i kada deluje da je nešto nemoguće i da ostanem fokusirana i u trenucima kada mi se čini da svima drugima ide bolje. Na kraju dana, sve to prate jedan veliki optimizam i iskren osmeh, jer svaki dan nosi dovoljno razloga za radost – samo ih treba prepoznati.
Šta biste savetovali mladim ženama koje žele da pokrenu svoj biznis, na osnovu svog iskustva?
Pre svega da veruju u sopstvenu viziju, čak i kada deluje da je niko drugi ne vidi. Svet pripada onima koji se usude, a snaga ideja ne meri se trenutnim odobravanjem, već istrajnošću da ih sprovedete u delo. Ne čekajte savršene okolnosti – one ne postoje. Ne čekajte potvrdu – ona dolazi tek kada ostvarite rezultate, pa čak i tada ćete se razočarati, jer uvek postoje oni koji sumnjaju u način na koji ste uspeli. I ne pokušavajte da se uklopite u postojeće okvire – ako ste ih već prepoznale kao ograničavajuće, znači da ste rođene da ih pomerate. Biti preduzetnica znači donositi odluke, često i one nepopularne. Znači znati kada treba slušati, a kada prelomiti. Znači razumeti da nećete uvek imati podršku, ali ćete uvek imati svoj unutrašnji kompas. I, najvažnije – okružite se pravim ljudima. Oni ne moraju biti brojni, ali moraju biti vaši.
I još nešto – zadržite dostojanstvo i eleganciju čak i u najtežim trenucima. Snaga nije u sili, već u stabilnosti, mirnoći i sposobnosti da se ide dalje.
Koje životne vrednosti su vam najvažnije i kako ih primenjujete, kako u poslu, tako i u svakodnevnom životu?
Jedna od vrednosti koja me vodi kroz život jeste uverenje da se ispravnost nikada ne dovodi u pitanje, čak ni onda kada deluje da je najteži put. Verujem u integritet kao osnovni stub karaktera – u poslovnom i privatnom životu. To znači raditi ispravne stvari čak i kada niko ne gleda, ostati dosledan sopstvenim principima i ne podleći trenutnim koristima koje su u suprotnosti s dugoročnim vrednostima.
Verujem u ljubav, ne kao romantičnu apstrakciju, već kao pogonsku silu svega što ima smisla – ljubav prema onome što radite, prema ljudima koji vas okružuju, prema idejama koje vas pokreću. Bez nje, sve je samo mehanizam bez suštine.
Pravda je još jedna vrednost od koje ne odstupam iako ponekad deluje sporo i neuhvatljivo. Kao što je Aristotel rekao: „Najveća vrlina je pravda, jer ona sadrži u sebi sve ostale vrline”. Čvrsto verujem da istina uvek pronađe svoj put i da je odricanje od nje možda privremeno zgodno, ali dugoročno poražavajuće.
U poslu, ove vrednosti primenjujem tako što biram s kim radim i na koji način. Ne vodim se samo profitom, već i vizijom koja ostavlja trag. U životu, primenjujem ih kroz odnos prema ljudima – biram reči, čuvam dela i uvek se trudim da svet ostavim malo boljim nego što sam ga zatekla. Na kraju, možda se sve može svesti na ono što je Viktor Igo rekao: „Najveća sreća u životu je uverenje da smo voljeni – voljeni zbog onoga što jesmo ili, još bolje, uprkos onome što jesmo”. A to dolazi samo kada se držimo svojih vrednosti, bez obzira na okolnosti.
Da li ste danas na mestu na kojem ste oduvek želeli da budete?
Jesam – ali samo privremeno. Mesto na kojem se nalazim danas nije kraj, već privremeno stajalište, deo puta koji sam sama izabrala i oblikovala. Oduvek sam verovala da se ne treba vezivati za statične ciljeve, već za proces rasta i razvoja. Jer, ono što želimo menja se zajedno s nama – s novim saznanjima, iskustvima i perspektivama.
Dakle, da li sam tamo gde sam želela da budem? Da, jer sam stvorila prostor u kojem mogu da kreiram, učim i doprinosim. Ali istovremeno i ne, jer je radoznalost suviše snažna da bih ikada mogla da kažem: „To je to”. Parafraziraću Konfučija: nije važno koliko sporo (ili brzo) ideš, sve dok ne staješ. A ja ne planiram da stanem.
Smatrate li sebe snažnom ženom i u čemu leži vaša snaga?
Smatram se snažnom, ali ne u onom jednodimenzionalnom smislu nepokolebljivosti i čiste odlučnosti. Moja snaga leži u fleksibilnosti uma, u sposobnosti da prepoznam trenutke kada treba istrajati i one kada je mudrije sačekati. Leži u tome što umem da slušam, ali i da prepoznam kada je vreme da se moj glas jasno i nedvosmisleno čuje. Snaga nije uvek glasna, nije uvek vidljiva, a sigurno nije sirova. Prava snaga je u dostojanstvu pod pritiskom, u sposobnosti da ostanete svoji čak i kada vas okolnosti testiraju. U tome da ne morate objašnjavati svoju vrednost, već da ona govori kroz vaše postupke.
Snaga žene nije unapred zadat koncept – ona se oblikuje vremenom, iskustvima, uspesima i padovima. A ja sam ponosna na sve što me je oblikovalo. I dodala bih još nešto kao topao savet – veoma je važno imati hrabrosti da nastaviš kada svi drugi očekuju da odustaneš.
Koja pesma vam uvek podigne raspoloženje?
Ovo je možda najteže pitanje, jer ima onih koje podignu energiju, moral, neke vas vrate u bezbrižna, nostalgična vremena, neke u klabing, neke utiču relaksirajuće… ali hajde da budem konkretna: “Don’t Stop Me Now” – Queen: ovo nije samo pesma, ovo je mantra za život! Freddie Mercury peva o nezaustavljivoj energiji, slobodi, euforiji i tome kako je nezaustavljiv poput komete. Kada slušate ovu pesmu, osećate se nepobedivo – kao da ništa nije nemoguće. “Uptown Funk” – Mark Ronson ft. Bruno Mars i ritam koji je nemoguće ignorisati – noge same kreću, ramena se pomeraju, a raspoloženje skače u nebesa. To je moderna verzija starog fanka, pesma koja me podseća da uživam u trenutku – bilo da je to plesni podijum ili sastanak u ponedeljak ujutru. “I’m Still Standing” – Elton John: „Može sve da se sruši, ali ja i dalje stojim, i bolje mi je nego ikad!” Elton John ovde donosi onaj ponosni, pobednički momenat, kada shvatiš da si preživela i pobedila.
Idealna pesma za izlazak iz lošeg dana ili burnog perioda – jer posle nje se osećaš nepobedivo. “Get Lucky” – Daft Punk ft. Pharrell Williams – savršen miks sofisticiranog, kul ritma i laganog, optimističnog teksta, uz to da je nadimak mog supruga Laki (I got Lucky ). Ova pesma ne zahteva da skačeš ili plešeš – ona te lagano uvlači u dobro raspoloženje, podseća te na one magične noći kada sve ide kako treba. To je pesma uz koju možeš da zamišljaš kako sve dolazi na svoje mesto, kako se stvari slažu savršeno i bez napora. “Perché ti amo” – Alex Britti: ovo je pesma koja te vraća u lepršave letnje dane, lagane vetrove i osećaj sreće bez razloga. Italijanska muzika uvek ima tu dozu strasti, lepršavosti i emocije, a ova pesma te u sekundi prebaci u sunčanu Italiju, gde je život lep, vino hladno, a ljubav sveprisutna. Uz nju se osećaš bezbrižno, slobodno i radosno i, kada smo kod toga: “La Bomba” – Ricky Martin – my chick flick, večni hit i obožavani Riki koji je eksplozija energije, radosti i ritma! Ricky Martin je sinonim za ludo dobar provod, ples i strast, a „La Bomba“ je pesma koja uvek podiže adrenalin i tera te da plešeš, pevaš i zaboraviš na sve. To je pesma uz koju se smeješ, ne razmišljaš i jednostavno uživaš – jer sreća je u ritmu i pokretu!
I jedan „must“ za moju malu top-listu:
“Supercalifragilisticexpialidocious” – Julie Andrews (Mary Poppins): ovo nije samo pesma – ovo je moto detinjstva! Pesma koja te podseća da mašta nema granica, da je igra najvažnija i da je život zabavan kada ga takvim napraviš. Ako postoji pesma koja u sebi nosi radoznalost, zaigranost i čaroliju, onda je to ova. Svaki put kada je čuješ, vraća te u detinjstvo, gde je sve bilo moguće, a svet upravo: Superkalafradžilistisekspialidoušis!!!
Pošto nam se rubrika zove “Afterwork”, šta radite kad ne radite i kako se opuštate?
Afterwork? Simboličan koncept – jer ko je rekao da posao i zadovoljstvo moraju da budu odvojeni svetovi? Verujem u rad koji inspiriše, u dinamiku koja pokreće, u projekte koji nisu samo zadaci već igra uma, strategije i estetike. U tom smislu, afterwork kod mene ne počinje kad zatvorim laptop – jer šampanjac otvaramo i kada slavimo i kada analiziramo poraze, a najuzbudljivije ideje često se rode u trenucima koji na papiru nisu „radno vreme”.
Kad se zvanično spusti zavesa na „radni dan”, ne povlačim se u predvidljive forme odmora. Opuštam se tako što se ne opuštam u klasičnom smislu – menjam perspektivu, lutam kroz dobru knjigu, otkrivam nove zvuke, razgovaram s ljudima koji imaju šta da kažu. Umem da zastanem i uživam u trenutku, ali i da pustim misao da odšeta daleko, bez unapred postavljenih granica.
Hedonizam? Naravno, ali mi je uvek potrebno da imam smisao više. Da putovanje nije jednostavno obilazak destinacije, odlazak u restoran, isprobavanje hrane i vina… Da šetnja ne bude samo šetnja, nego dijalog sa gradom. Da kafa ili piće budu mala ceremonija. Da svako veče nosi potencijal za priču vrednu prepričavanja. Nije samo uživanje u luksuzu, lepim stvarima ili trenutnom zadovoljstvu.
Pravi hedonizam je umetnost življenja – sposobnost da prepoznaš lepotu tamo gde drugi vide samo svakodnevicu. To je tajna onih koji ne čekaju posebne prilike, već ih sami stvaraju. Hedonizam je kad čuješ muziku u tišini, kad pronađeš ukus u jednostavnom zalogaju, kad miris starog papira u biblioteci probudi u tebi osećaj kao da si otkrio tajnu vekovima skrivanu. To je ona fina granica između suptilnosti i intenziteta – kad umeš da uživaš, a da ne potrošiš suštinu. U mom uživanju je upravo i sadržano ono čime se u poslu bavim – umetnost, kultura, joie de vivre, storytelling.
A šta radim kada ne radim? Smišljam šta sledeće da radim.
Za dobar afterwork najvažnije je…?
Društvo i stav. Nije poenta u tome gde si, već s kim si i kako razmišljaš. Možeš sedeti u najluksuznijem baru na svetu i dosađivati se, a možeš stajati na trotoaru s pravim ljudima i osećati se kao da si na najuzbudljivijem mestu na planeti. Najbolji afterwork je onaj gde se smeh meša s pametnim razgovorima, gde se planovi prave neobavezno, a ideje rađaju između dva gutljaja. Gde nema forsiranja, ali ima sjajne energije. Najvažnija je i prava mera svega – malo analize, malo improvizacije, i taman toliko šampanjca da oboji veče u neku lepu, filmsku scenu. I, naravno, da znaš kada otići – jer najbolji afterwork je onaj koji se završava taman u pravom trenutku, dok se još priča o njemu.
Foto: Monika Pavlović