Ivana Kampel je nagrađivana menadžerka za korporativne komunikacije sa višegodišnjim iskustvom u finansijskom sektoru i šire. Trenutno obavlja funkciju menadžerke korporativnih komunikacija u kompaniji Ananas E-commerce, gde vodi strategije komunikacije na tržištima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Njene ključne odgovornosti uključuju upravljanje LinkedIn stranicom kompanije, kreiranje i administraciju interne intranet platforme, aktivnosti employer brandinga, kao i praćenje javne percepcije kompanije u svim komunikacionim kanalima. Pored toga, Ivana se ističe u saradnji sa timovima unutar kompanije i eksternim agencijama, osiguravajući dosledan i profesionalan korporativni identitet.
Pre angažmana u Ananas E-commerce, Ivana je stekla bogato iskustvo na različitim pozicijama u kompanijama poput Erste Banke, Sberbanke i UNIQA osiguranja. Radila je na projektima kriznog PR-a, organizaciji događaja, CSR aktivnostima i internim komunikacijama. Takođe, bila je glavni i odgovorni urednik korporativnih magazina u kompanijama poput Carlsberg Srbija i Pansport, gde je pokazala izuzetne veštine kreativnog pisanja i upravljanja sadržajem. Ivana je 2022. godine osvojila prestižnu Mark Award nagradu za najboljeg menadžera korporativnih komunikacija, što je potvrda njenog doprinosa ovoj oblasti. Takođe, angažovana je kao gostujući predavač na Qinshift Academy, gde svoje bogato znanje iz oblasti PR-a i korporativnih komunikacija prenosi budućim stručnjacima.
Osim poslovnih uspeha, Ivana je poznata po ljubavi prema organizaciji događaja i predanosti i u internim i u eksternim komunikacijama. Njena energija i kreativnost doprinose uspehu timova s kojima sarađuje, a posvećenost doprinosi ostvarivanju strateških ciljeva kompanija u kojima radi.
Koji je najbolji savet koji ste dobili u životu, a da nema veze sa poslom?
Sećam se da je bilo letnje veče i da sam bila u nekim prilično osetljivim i mladim godinama u svom rodnom vojvođanskom gradu, jedan u tom momentu vrlo značajn momak mi je na neki moj problem rekao „Ma, samo hrabro Kampelić“.
I možda to i nije neki savet koji vas ostavi bez teksta, ali kasnije u svakoj situaciji u kojoj sam se našla, ta rečenica mi je odzvanjala u glavi i pomagala da donesem neke vrlo važne i velike odluke u životu. Jer šta ima lepše i snažnije od hrabrosti?
Koje životne vrednosti su vam najvažnije i kako ih primenjujete, kako u poslu, tako i u svakodnevnom životu?
Postoje neke, sada već skoro i zaboravljene izreke kojih se često setim. Na primer: sve u svoje vreme ili dobro se dobrim vraća. Čvrsto verujem u ljude, u dobre namere, upornost i da međusobnim pomaganjem, empatijom i solidarnošću možemo da menjamo svet na bolje. Iako poslovni svet nekad zahteva izraženiju dozu čvrstine, kao i nepokolebljivu objektivnost, verujem da smo na početku i na kraju svega svi samo ljudi i da kada polazimo od te tačke možemo sve da rešimo. Kada razmišljam na taj način, a to nije uvek lako, onda imam potpuno drugačiju perspekitvu i svaka situacija dobija drugačiji okvir, a vrlo često i mnogo bolji ishod.
Koji su to momenti i iskustva koji su vas oblikovali kao osobu?
Igrala sam košarku dugi niz godina. Tu naučite da ustanete, obrišete prašinu sa kolena i laktova i nastavite da trčite i borite se, kada vas neko doslovno sruši. Ulije u vas onu zdravu dozu inata koja je neophodna kada krčite sebi put. Naučite i da izgubite, ali i da proslavite kada pobedite. Da proslavite tako da svi znaju i da svi čuju da ste baš vi proslavljali. Naučite da ne možete sve sami, da neko mora da vam da loptu, a i da vi nekom morate da napravite blok da bi lakše postigao koš. Sport je nešto što vas uči životu, i to je najdragocenije iskustvo koje sam imala.
Momenat kada sam postala mama i kada sam osvestila da sam ja ceo univerzum jednom malom biću je momenat kada su se svi moji prioriteti, prirodno i sami od sebe reorganizovali i kada je i moj Bekan zauvek zauzeo prvo mesto među svima. I naravno, tu su bili i gubici voljenih osoba koji su me naučili da poštujem ono što sam nekad imala.
Koji su vaši omiljeni načini za osnaživanje i motivisanje svog tima?
Kada sam počela da radim u Ananasu, moja direktorka Marija Popović mi je rekla da ona svoje poverenje daje, i da se kod nje poverenje ne zaslužuje. U tom momentu, ta rečenica me je istovremeno osnažila, dala dovoljnu dozu motivacije, ali i stavila me pred važan ispit. Imajući to u vidu, trudim se da se i ja tako postavim prema svojim saradnicima. I ono što je najbitnije, trudim se da slavimo male i svakodnevne uspehe. Svaki dan je dan za aplauz jer sam sigurna da smo svaki dan sposobni za neku malu, ali značajnu pobedu.
Kako se suočavate sa preprekama, kako poslovnim, tako i životnim?
Veoma mi je drago što se poslednjih godina mnogo više govori o važnosti mentalnog zdravlja i o problemima sa kojima nas suočava svakodevnica kao i činjenici da je sasvim normalno i zapravo preporučljivo potražiti savet ili profesionalnu pomoć kada je to potrebno. Kroz život sam naučila da moram da se oslonim pre svega na sebe, ali istovremeno da ne moram uvek sve sama. Zato sam i veoma srećna što imam svoju sigurnosnu mrežu, pre svega roditelje koji su uvek tu za mene, ali i sve druge ljude koji mi pomažu da se uvek dočekam na noge – nekad su ti ljudi tu da me saslušaju, nekad da sa mnom odu u kafanu, nekad da mi donesu toplu supu ili mi pričuvaju dete, a nekad je jednostavno dovoljna činjenica da ih imam.
Uz te, moje ljude, kojih ima na svim meridijanima naše planete – od Amerike do Zrenjanina, preko Novog Sada, Šapca i Tivta, pa čak i među mojim dragim kolegama i koleginicama, sve prepreke i poslovne i životne se lakše prevaziđu. Oni su moja tvrđava koja se baš teško ruši.
Da li imate neku rutinu ili ritual koji vam pomaže da ostanete fokusirani i produktivni?
Imam svoje himne. Uvek kažem sad ću da pustim Mileta da mi peva i onda slušam npr: „nije ti struk dovoljno vitak za taj tvoj jezik britak“ i odmah se vratim sebi. Ponekad pustim i Balaševića da se odmorim i da malo odlutam pa da onda mogu da nastavim punom parom sa čim god sam počela. Kada baš zagusti na najjače odvrnem „ja ne svetlim ja sevam“. Kada to čujem onda nema nečega što ne mogu da završim.
Pošto nam se rubrika zove “after work,” šta radite kad ne radite i kako se opuštate?
Pravimo žurku moj mali sin i ja. Đuskamo ispred televizora i skačemo po krevetu kao po trambolini. Otkako smo se vratili iz Rima, omiljena nam je „Sara perche ti amo“. Mada volimo da ubacimo i par navijačkih hitova i da pevamo himnu Partizana. Obožavam bioskop, dobre serije, kvalitetne knjige i košarkaške utakmice, naravno. A kad mi vreme i inspiracija dopusti, volim i da napišem nešto za svoju dušu.
Za dobar afterwork potrebno je…
Da ništa ne morate. I da možete da birate da li ćete da napravite neku lepu klopu i uživate pred televizorom, ili da na nečije ajmo odgovorite sa ajde ili da jednostavno ustanete i krenete u šetnju od nekoliko kilometara. Za dobar afterwork je bitno da slušate svoje srce.