Postoje ljudi koji svoje karijere grade ambicijom, a postoje i oni koji je grade i integritetom. Anja Babinka, konsultantkinja u korporativnim komunikacijama kompanije Lidl Srbija, pripada onim ženama koje znaju da je uspeh mnogo više od titule na vizitkarti, on je pitanje vrednosti, izbora i unutrašnje ravnoteže. Nakon što je karijeru započela u medijima, a zatim prošla kroz dinamičan svet nevladinog sektora, Anja se 2019. godine priključila Lidlu.
Od tada, njen profesionalni put je primer kako se lična doslednost može utkati u svaki segment poslovnog života. U svemu što radi, Anja Babinka oslanja se na tri vrednosti koje su njena profesionalna osnova: odgovornost, iskrenost i empatija. Te vrednosti nisu samo njen lični kompas, one su i temelj odnosa koje gradi s timovima, saradnicima i svetom oko sebe.
Kroz male pobede, iskrena preispitivanja i dosledno slušanje sebe, Anja Babinka naučila je ono što mnogi zaboravljaju: da neuspeh nije neprijatelj, već saputnik rasta. I zato i na greške gleda kao na deo procesa učenja i razvoja, jer one su tu da budu isključivo lekcija, nikako prepreka.
Koje su ključne vrednosti kojima se vodite u svom poslu, a koji momenti i iskustva su vas oblikovali kao osobu?
Odgovornost, iskrenost i empatija. Odgovornost smatram jednom od ključnih vrednosti jer poverenje koje dobijemo treba da bude opravdano kroz doslednost i preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke. Tokom rada naučila sam da jasno postavim prioritete, prepoznam gde mogu doprineti najviše i preuzmem inicijativu kada je potrebno. Takva iskustva su me oblikovala kao osobu koja stoji iza svojih odluka i rezultata.
Iskrenost je za mene osnova svakog zdravog odnosa, bilo profesionalnog ili ličnog. Trudim se da komuniciram otvoreno i transparentno, čak i u izazovnim situacijama. To ne podrazumeva samo reći istinu, već imati i hrabrost da iznesete i svoje mišljenje ili stav.
Empatija mi pomaže da bolje razumem potrebe drugih i sagledam širu sliku u međuljudskim odnosima. Nekada je neophodno „obuti tuđe cipele” kako biste zaista mogli da se stavite u nečiju poziciju, a to je i više nego potrebno i u poslu i van njega.
Koji trenutak u vašoj poslovnoj karijeri vas je najviše inspirisao i dao vam vetar u leđa za dalje uspehe?
Ne bih to svela na jedan trenutak, već bih rekla je to niz manjih, ali značajnih iskustava. Svaki uspeh, bilo da je mali ili veliki, bio je motivacija za sledeći korak, a ta kontinuirana inspiracija i želja za učenjem i napredovanjem dali su mi snagu da gradim karijeru sa entuzijazmom i verom u sopstvene sposobnosti. Naravno, bez ljubavi ka ovom poslu stvarno mislim da to ne bi bilo moguće.
Kako se suočavate sa izazovima i strahom od neuspeha i kako ga prevazilazite?
Strah od neuspeha je potpuno prirodna stvar, ali, kao i sa svakim strahom, važno je naučiti kontrolisati ga. Mislim da se do sada zaista nisam susrela s neuspehom ili to nisam tako doživljavala. Na greške gledam kao deo procesa učenja i razvoja, koje su tu da budu isključivo lekcija, nikako prepreka.
Da li ste danas na mestu na kojem ste oduvek želeli da budete?
Rekla bih da sam trenutno, a i u svakom periodu svog života i svoje karijere, bila upravo tamo gde bi trebalo da budem. Možda to nije bilo „tačno tu” kako sam nekada zamišljala, ali sam sigurno na mestu koje sam gradila svesno, izborima koji su bili u skladu s mojim vrednostima i željama.
Imate li neku rutinu ili ritual koji vam pomaže da ostanete fokusirani i produktivni?
Dan zaista ne mogu da započnem bez jutarnje kafe, pa samim tim možda to i jeste neka vrsta mog rituala. Posle kafe – sve je okej i rešivo. Osim toga, dok radim, u pozadini volim da čujem i muziku koja me, iz nekog razloga nimalo ne dekoncentriše, već naprotiv. Evo, i ove odgovore pišem uz Spotify, a zanimljivo je da sam i svoj master rad napisala sa slušalicama u ušima.
Šta slušate, koja pesma vam uvek podigne raspoloženje?
Muzika je za mene generalno „pokretač”, ali ne bih mogla da izdvojim jednu pesmu. Slušam zaista sve i uživam u raznim žanrovima muzike, naravno shodno različitim situacijama. U poslednje vreme, iako ne razumem ni reč, uživam u francuskim pesmama, a neko čiju pesmu uvek volim da čujem, pa samim tim verujem da prija mom raspoloženju, jeste Zdravko Čolić. Iako sam više puta bila, želja mi je da u narednom periodu odem na njegov koncert koji pravi sa simfonijskim orkestrom – verujem da je to poseban doživljaj.
Da li ste više jutarnji ili noćni tip osobe i kako izgleda vaš idealan dan?
Rekla bih da sam jutarnji tip. Kada ustanem rano, a to se neretko dešava, ceo dan je preda mnom i imam osećaj da sve stižem. Idealan dan je bez obaveza, žurbe, sa kapućinom u ruci negde pored mora ili na suncu, gde se tempo sam nameće, a ne diktira. Nije baš čest u toku godine, ali je verovatno upravo zato i savršen.
Pošto nam se rubrika zove „Afterwork”, šta radite kad ne radite i kako se opuštate?
Vreme volim da provodim s porodicom, prijateljima, a nekad i ušuškana pored kućnih ljubimaca. Veliki sam ljubitelj filmova i serija, pa ću sa zadovoljstvom veče provesti mirno uz Netflix, a s druge strane, uživam i u putovanjima i trudim se da svaki slobodan trenutak i odmor posvetim pokretu, u upoznavanju drugih zemalja i gradova. Poslednjih meseci sam se posvetila i novom hobiju – obnavljam italijanski koji sam učila u srednjoj školi, pa mi je želja da kada ponovo posetim Italiju, ne poručim samo tiramisu već budem malo „rečitija”. Trudim se i da treniram, ali to nikako ne smatram opuštanjem.
Za dobar afterwork, najvažnije je napraviti jasan rez između posla i privatnog vremena. Tako da je tada najvažnije da niko ne spominje reč „posao” i da imate dobre ljude oko sebe. A telefon može da ostane i u drugoj sobi.