Školujući se u Njujorku i Rimu, Svetlana Tešić je, osim formalnog obrazovanja iz oblasti internacionalnog biznisa i ekonomske diplomatije, izgradila i svoj životni stil koji nema jasnu granicu između posla i slobodnog vremena. Mnogo pre nego što je work-life balance postao tema. Možda zbog toga što je, kako kaže, od samog početka radila poslove koje je obožavala i koji su bili platforma za razvoj ne samo profesionalnih veština već i onih životnih, od svog posla kreirala je lifestyle.
Svetlana Tešić, koja je regional Diplomatic Sales Expert, Yettel Srbija i Co-Founder of Alliance of European Mayors, Brussels, više od dvadeset godina obezbeđuje najbolje korisničko iskustvo u domenu telekomunikacija diplomatskim misijama u Srbiji i regionu. Aktivno doprinosi boljem položaju žena na mestima odlučivanja u kompanijama. Kroz vreme njena interesovanja prešla su regionalne granice do sedišta Evropske unije i proširila se na ceo spektar ciljeva održivog razvoja.
Kada ste prvi put prepoznali svoju strast ka ovom poslu?
Radeći godinama za tada norvešku državnu telekomunikacionu kompaniju, osećala sam ogromnu osnaženost koja je dolazila kroz nordijske vrednosti putevima korporativne kulture. I kao po definiciji, kad osnažite pojedinca, on oseća potrebu da svoje vrednosti preliva na svoju zajednicu, tako sam i ja osetila da vrednosti koje sam usvojila i uverila se u njihove koristi za društvo, ponudim zajednici u kojoj živim i radim. Vođena time, četiri godine sam aktivno doprinosila organizaciji koja je za cilj imala povećanje učešća žena na pozicijama odlučivanja u, pre svega, tehnološkim kompanijama kao glavnim nosiocima ekonomskog rasta. I od tog jednog cilja održivog razvoja krenulo je moje interesovanje za čitav spektar ciljeva održivog razvoja koje me je dalje odvelo u centar Evropske unije, gde danas imam neprofitnu organizaciju koja se bavi evropskim gradovima i gradonačelnicima.
Šta je za vas uspeh i koliko se vaša definicija uspeha menjala tokom godina?
Menjala se neprestano zajedno sa mnom. Na početku profesionalnog razvoja na uspeh sam gledala kao na neki ultimativni životni cilj koji će doći nakon mnogo godina napornog rada. Imajući u vidu uzore koji su nam tada predstavljani kao uspešni, to su obično bili ljudi s velikim poslovnim i materijalnim postignućima. Danas je za mene uspeh sve što postavim sebi kao cilj i ostvarim, svaka mala pobeda u toku dana je moj uspeh. Uspešni uzori su za mene ljudi koji ostvaruju harmonične odnose sa svojom porodicom i partnerima, koji ostvaruju svoje ciljeve na etičan način i koji pomažu društvu u kome stvaraju svoj uspeh da takođe bude uspešno.
Koje životne vrednosti su vam najvažnije i kako ih primenjujete, kako u poslu, tako i u svakodnevnom životu?
I u poslu i u životu trudim se da živim po nordijskim vrednostima koje najviše rezoniraju s mojom prirodom. Kritičko promišljanje, kreativnost i inovativnost u poslu, empatija, jednakost, poverenje, iskrenost i u poslu i u životu. Etičan odnos prema prirodi i njenim resursima.
Koji trenutak u vašoj poslovnoj karijeri vas je najviše inspirisao da nastavite dalje?
Uvek me inspiriše potencijal. Šta sve mogu da uradim i kakav efekat to može da ima na budućnost.
Koje knjige ili filmovi vas inspirišu i rado im se vraćate?
Golemanova „Emotivna inteligencija” je moja enciklopedija. Uvek iznova gledam „Praznik u Rimu”, „Pod suncem Toskane” i, naravno, „Love, actually”. Mnogo volim da slušam podcast Željka Pantelića o geopolitici na platformi „Velike priče”.
Imate li omiljeni grad ili destinaciju koju uvek birate za odmor?
Rim je moja srodna duša. Zbog njega sam naučila italijanski i iz njega sam krenula dalje po Italiji, ali uvek i zauvek se vraćam njemu.
Pošto nam se rubrika zove “Afterwork”, šta radite kad ne radite i kako se opuštate?
Oduvek radim poslove u kojima pronalazim veliko zadovoljstvo i motivaciju. Posao koji radim u korporaciji traži mnogo svakodnevnih socijalnih interakcija u diplomatskom koru, dok posao koji radim u neprofitnom sektoru znači konstantno umrežavanje na evropskom nivou, učešće na konferencijama i sveukupno komunikaciju. Zbog toga je moj idealni afterwork „Netflix” i čaša vina. Obožavam svoje prijatelje i druženje s njima, no međutim, nekada se toliko potrošim da najviše uživam u muzici i samoći koje obnavljaju. Volim lepotu koja se pronalazi u enterijeru i neumorno mogu da listam knjige s vilama iz Toskane ili da istražujem Maserije u Pulji. Italija je moja zauvek najveća inspiracija lepote življenja.
S vremenom sam razvila i veliku ljubav prema biljkama, pa slobodno vreme tokom sunčane polovine godine najradije provodim u svom vrtu na jednom od centralnih beogradskih brda, u kome gajim masline, smokve i šumske jagode. Ruke u zemlji su za mene moćan način da se potrošena energija obnovi u razgovoru, a bogami i napornom fizičkom radu sa stablima i žbunovima.
Na vrt sam veoma ponosna jer sam ga sama osmislila, birala sadnice, sadila, zimi štitila mediteranske biljke od nemilosrdne beogradske košave, a leti ih zalivala u cik zore pre jakog sunca. Tada sam shvatila da sam pronašla novu ljubav u četrdesetim… blagoslov!
U tom vrtu volim i da priređujem večere za prijatelje. Inače volim da kuvam za prijatelje i uživam u toj podeljenoj zajedničkoj sreći koju pronalazimo u hrani i vinu pod zvezdama. Da se ponovo rodim, bila bih Marta Stjuart. Čega nedovoljno ima u mojoj afterwork rutini? Nedovoljno čitam knjige i pošto smo u periodu novogodišnjih odluka, jedna će sigurno biti da smanjim vreme pred ekranom i da ga više provodim s papirnim stranicama u rukama.
Za dobar afterwork najvažnija su tri P – prosecco, primitivo ili prokupac!