Sandra Radenković diplomirala je farmaciju na Univerzitetu u Nišu. Još tokom studija dobila je priliku da se pridruži Eucerin timu kao stručni saradnik, što je bio početak njene dugogodišnje karijere u oblasti medicinske kozmetike. Njen profesionalni put započeo je u periodu kada tržište medicinske kozmetike u regionu još nije bilo razvijeno, što joj je omogućilo da učestvuje u postavljanju standarda i izgradnji brenda. Vremenom se specijalizovala za „medikal menadžment”, spoj nauke, marketinga i biznisa, te je imala priliku da sarađuje sa eminentnim dermatolozima i pokrene društveno odgovorne projekte poput „Pregled za sve”, usmerenog na edukaciju o prevenciji raka kože.
Sandra Radenković završila je specijalističke studije iz Kozmetologije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, a karijeru je dalje razvijala na internacionalnom nivou, preuzimajući 2017. godine poziciju medikal menadžera za Istočnu Evropu, onda 2022. godine i poziciju medikal direktora za Evropu, gde je radila na kreiranju regionalnih projekata i strateškom razvoju brenda na različitim tržištima.
Sandra Radenković veruje da se uspeh ne meri titulama i brojkama, već vrednostima koje gradimo, karakterom koji oblikujemo i odnosima koje negujemo. Njena poslovna filozofija zasniva se na hrabrosti da pomera granice, stoičkoj izdržljivosti pred izazovima i sposobnosti da pronađe ravnotežu između snage i nežnosti. Kako kaže, najvažniji kapital koji nosimo sa sobom nije ono što posedujemo, već ono što postanemo. Sa dugogodišnjim iskustvom u medicinskoj kozmetici, međunarodnim iskustvom i strašću prema inovacijama, danas kao direktor za razvoj biznisa Balkan regije za Eucerin, nastavlja da inspiriše, usavršava se i doprinosi razvoju brenda i stručne zajednice.
Koji trenutak u vašoj poslovnoj karijeri vas je najviše inspirisao i dao vam vetar u leđa za dalje uspehe?
Tokom dosadašnje karijere bilo je više takvih trenutaka. Unutar kompanije ih vezujem za saradnju sa inspirativnim liderima, pomeranje granica u realizaciji projekata i poslovnih rezultata, a van kompanije za edukaciju. Izdvojila bih poslednji „vetar u leđa“, a to je Executive MBA program u okviru Rome Business School koji mi je dao nove uvide u svet biznisa, nova znanja i veštine, kao i ono najdragocenije, nove kontakte i prijateljstva.
Šta je za vas zapravo uspeh i koliko se vaša definicija uspeha menjala tokom godina?
Definicija uspeha se menjala dosta tokom proteklih godina, a najviše sa novim poslovnim i životnim ulogama. Na kraju trke za uspehom, nije važno šta smo postigli već šta smo postali. Velika je spoznaja da suština uspeha nije u brojevima i titulama, već u vrednostima koje razvijamo, karakteru koji gradimo, iskustvima koja nas oblikuju kao i odnosima koje negujemo. Sve što posedujemo ili dostignemo je prolazno, ali ono što postanemo ostaje sa nama zauvek – i to je jedini pravi „kapital“ koji nosimo sa sobom gde god da krenemo.
Kako se suočavate sa preprekama, kako poslovnim, tako i životnim?
S godinama ih lakše prihvatam, naročito s dolaskom dece. Suštinski, imam dve metode.
Prva je kategorizacija i racionalizacija prepreke. Postavim sebi pitanje: da li je to nešto na šta mogu da utičem direktno, da li je to nešto na šta mogu da utičem indirektno ili je to nešto na šta uopšte ne mogu da utičem. Takvim pristupom pokušavam da kanališem konstruktivno energiju i ne rasipam je na stvari koje su izvan mene, ali i da osmislim strategiju otklanjanja prepreke.
Druga metoda je da, kada se suočim se preprekom koju sama ne mogu da rešim, bilo da je životna ili poslovna, što pre potražim stručnu pomoć. Nažalost, ovo sam tek nedavno počela da primenjujem. Moje dugogodišnje uverenje bilo je da mogu sve sama i da je situacija u kojoj tražim pomoć, znak slabosti. Danas znam da ranjivost nije slabost, već hrabrost. Ključ za smisleniji i ispunjeniji život.
Da li imate neku rutinu ili ritual koji vam pomaže da ostanete fokusirani i produktivni?
Živimo u vremenu koje potencira produktivnost 24/7, stalno nas prati FOMO i retko kad dozvolimo sebi trenutke dokolice. Naši pametni telefoni i satovi mere kvalitet sna, broje nam korake, otkucaje srca, kalorije i sve što poželimo, a tu je i metrika poslovnog performansa. Tehnologija i aplikacije su tu da nam pomognu da ostanemo fokusirani na svoje ciljeve. Ono što je meni posebno važno jeste svesnost kojom idem kroz dan ka svojim ciljevima i da što manje budem na autopilotu. U tome mi pomaže mali, jednostavan retro ritual. Jutarnja kafa dok svi spavaju, papir i olovka.
Smatrate li sebe snažnom ženom i u čemu leži vaša snaga?
Na osnovu pređenog puta do sada, savladanih prepreka i postignutih uspeha, rekla bih da. Mislim da moja snaga dolazi iz mog „ovnovskog” karaktera, a „karakter je čovekova sudbina”. Hrabrost da se suočim sa izazovima, stoički ih podnesem i izguram do kraj. Opet sa godinama, sve više otkrivam svoju „soft power“ i težim balansu snage i nežnosti. Negujem moć koja dolazi iz snage ranjivosti, autentičnosti, empatije i sposobnosti da inspirišem druge svojom vizijom i vrednostima.
Koje knjige ili filmovi vas inspirišu i rado im se vraćate?
Retko se vraćam odgledanom filmu ili knjizi čak iako su mi se jako dopali. Slobodnog vremena je sve manje, a lista nepročitanih knjiga i filmova je sve veća. Volim evropsku kinematografiju i izdvojila bih neke omiljene filmove: ruski “Loveless” , italijanski “I am love”, grčki “Worlds apart”, nemački “The lives of others” i „Soul kitchen“ i danski “The Hunt”. Odmalena volim da čitam, a poslednjih godina mi najviše prija savremeno žensko pero. Izdvojila bih prozu Makedonke Rumene Bužarovske, Poljakinje Olge Tokarčuk koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost, ali i nešto manje poznatu našu Anu Mariju Grbić i njenu odličnu knjigu „Srneća leđa”. Volim i poeziju Marine Bugarčić, Radmile Petrović i Rupi Kaur.
Koja vam pesma uvek podigne raspoloženje?
Jako mi je teško da izdvojim samo jednu. Na svadbama me uvek podigne Suspicious Minds – Elvis Presley, Hiponotiziran – Dino Dvornik ali tu moć ima i sevdalinka Moj dilbere. Nekada na žurkama Waiting All Night – Rudimental, a sada mnogo češće u kolima nešto laganiji ritam Mi Mujer – Nicolas Jaar ili nešto domaće, Sutra Ide Prester. Ako mora samo jedna, neka bude The Beatles – Here Comes The Sun.
Pošto nam se rubrika zove “Afterwork,” šta radite kad ne radite i kako se opuštate? Jeste li hedonista?
Hedonizam jača organizam, tako da ga kao farmaceut preporučujem svima. A za svaki lek od ključnog značaja je doza. Dakle, umereno, jer i šampanjac ako se pije svakog dana, može da se smuči. Šalu na stranu, jesam hedonista i posebno uživam u hrani. Volim da kuvam i to me opušta. Tokom vikenda, volim da uživam u Zemunu i odlazak na Zemunsku pijacu mi je omiljeni ritual. Kafa sa drugaricom, pa nabavka svežih namirnica, a onda priprema prodičnog ručka ili večera s prijateljima u toplini doma, moj je recept za savršeni vikend.
Za dobar afterwork najvažnije je da…?
Najvažnije? Unplug work. A onda plug in moments of joy. Nahraniti dušu. Vežbati zahvalnost, uživati u malim-velikim stvarima i obavezno nazdraviti životu.