Maja Vujašković Đureinović je priznata stručnjakinja u oblasti komunikacija, sa velikim iskustvom u vođenju kompleksnih strategija pozicioniranja brenda i odnosa s javnošću. Trenutno obavlja funkciju Direktorke komunikacija za kompaniju IKEA South East Europe, gde upravlja komunikacionim strategijama na tržištima Hrvatske, Rumunije, Srbije, Slovenije i Ukrajine. Njena karijera u kompaniji IKEA traje više od devet godina, tokom kojih je kroz različite uloge gradila prepoznatljivost brenda i jačala njegovu povezanost s potrošačima kroz inovativne i autentične komunikacione pristupe. Pre toga je gradila svoje znanje u različitim oblastima komunikacija pomažući različitim kompanijama i organizacijama da ispričaju svoju priču i pozicioniraju njihove proizvode i ideje u različitim industrijama.
Dugo godina je bila je članica Upravnog odbora Nordic Business Alliance-a, gde je doprinela jačanju veza između nordijskih i lokalnih poslovnih zajednica. 2022 bila je dobitnica Mark Awards nagrade u kategoriji PR/Corporate Communication Manager of the Year. Maja je studirala književnost i politične nauke i danas kroz komunikacije i dalje živi svoju strast prema rečima, različitim kulturama, ljudima i drustveno političkim procesima i veruje da dobro osmišljene poruke imaju moć da grade brednove koji nisu samo prepoznatljivi već i voljeni.
Koje knjige ili filmovi vas inspirišu i rado im se vraćate?
Čitam, slušam a naročito gledam sve i svašta! Iako uglavnom čitam fikciju, knjiga koja mi je veoma pomogla u doba pandemije a i nadalje da zadržim pozitivan pogled na pravac u kojem se svet kreće, uprkos svim zabrinjavajucim trendovima je „Faktologija“ i nju svima preporučujem. Pisci kojima se uvek vraćam su Bernard Šlink, zbog velikih tema koje obrađuje kroz prizmu običnog čoveka i jednostavnog pripovedačkog stila, Mišel Uelbek, zbog mračnog ali hrabrog pogleda na život u savremenom zapadnom društvu, i Fredrik Bakman, zbog fenomenalnog građenja književnog lika i pokušaja da u svakom čoveku nađe nešto dobro, koliko god se na prvi pogled činio negativcem.
Više gledam serije nego filmove i poslednje što sam gledala je Netflix-ova ekranizacija „100 godina samoće“. Veoma me zanimalo kako će se na ekran preneti ova kompleksa i filozofska priča i mislim da su uradili super posao i da je vredna pažnje.
Imate li omiljeni grad ili destinaciju koju uvek birate za odmor?
Zapravo i nemam. Na svetu ima toliko mesta koje vredi posetiti, da suprug i ja imamo dogovor da se ne vraćamo na ista mesta za odmor koliko god nam je lepo bilo, jer putovanja prvenstveno vidimo više kao priliku za otkrivanje novog i drugačijeg. Mediteran mi uvek prija, i poslednjih godina radije biram manja mesta koja su sačuvala autentičnost u odnosu na velike gradove. Izuzetak su naravno mesta kojima se stalno vraćam zbog posla ili posete porodici.
Koje su ključne vrednosti kojima se vodite u biznisu i kako ih prenosite na svoj tim?
Godinama radim u kompaniji koja je vrednosno orijentisana i čija baza su švedske vrednosti i tu se osećam “kao kod kuće”. Trudimo se da stvaramo psihološki bezbednu radnu sredinu koja ohrabruje postavljanje pitanja, podstiče na kreativnost, inovativnost i preuzimanje odgovornosti, toleranciju, empatiju, uvažavanje različitosti i prepoznaje svačiji individualni doprinos. Lično mi je važno poverenje, transparentnost u radu, jednostavnost u komunikaciji, i komplementarnost veština i perspektiva u timu.
Kako se vaše iskustvo kao žene u biznisu razlikuje od iskustava vaših muških kolega?
Čini mi se da je specificnost pozicije žene u biznisu uglavnom uslovljena kompleksnošću i balansiranjem između različitih uloga koje žene imaju u našem kulturološkom kontekstu, što zna da bude naporno. Imam sreće da radim u kompaniji koja pruža jednake prilike za razvoj ljudima bez obzira na bilo koji aspekt identiteta i ima konkretne mehanizme koje ženama pomažu da se razvijaju i profesionalno i na ličnom planu. Svesna sam da ovo nažalost nije realnost svih žena, i volela bih da kao društvo imamo politike koje bi osigurale bolju raspodelu dužnosti koje su trenutno uglavnom odgovornost žena čime bi se i smanjio rodni jaz u društvu.
Koji trenutak u vašoj poslovnoj karijeri vas je najviše inspirisao da nastavite dalje?
Uglavnom su me inspirisali ljudi sa kojima sam imala sreće da radim, koji su u nekom momentu verovali u mene više nego ja sama, delili svoje znanje, dali mi priliku i podršku da izađem iz zone komfora. Motivisale su me i prilike da radim na inicijativama koje imaju neki pozivan uticaj na drustvo i mogućnost da kao lider pomognem kolegama da prepoznaju i razviju svoj potencijal. Verujem da ću se kad dodje vreme za penziju sa podjednakim ponosom sećati takvih momenata kao i dobrih poslovnih rezultata.
Da li ste danas na mestu na kojem ste oduvek želeli da budete?
Naravno da nisam. Trudim se da ostanem radoznala i otvorena i da više uživam u procesu promene i razvoja nego da jurim neki dugoročni, zacrtani cilj. Verujem da je svako mesto na kojem se nađete u životu “pravo” iako se to možda u datom trenutku ne čini tako.
Pošto nam se rubrika zove “afterwork,” šta radite kad ne radite i kako se opuštate?
Priroda posla kojim se bavim uslovljava dinamičan radni raspored i veliki broj interakcija, što zna da bude iscrpljujuće. Posle posla volim da se “umirim” i budem sa porodicom i prijateljima. Volim da čitam, gledam serije, kuvam, kafenišem, hodam, volim pozorište, muzeje. Opušta me i kvalitetan razgovor, vreme koje ugrabim da istražujem teme koje me zanimaju i boravak u prirodi.
Za dobar afterwork potrebno je…
Ništa. Živimo u vremenu koje glorifikuje produktivnost i stalnu zauzetost, izgubili smo spontanost i zaboravili kako da budemo sami sa sobom i da nam bude lepo. Dobar afterwork može da bude i u uživanje u tome da ne radimo ništa, da prosto uživamo u momentu i nečemu što u tom trenu prija našem umu.