Znate onaj trenutak kada neko prođe pored vas i miriše toliko dobro da morate da pitate koji parfem nosi? Dobijete ime, odete da ga probate, poprskate ga na zglob i – ništa. Lep je, ali nije ni približno isti miris u koji ste se zaljubili na toj drugoj osobi.
I ne, nije vam se učinilo. Parfem zaista može da se razvija drugačije na različitim ljudima.
ISTA BOČICA, DRUGAČIJI MIRIS
Kada parfem nanesemo na kožu, ne osećamo samo ono što se nalazi u bočici. Način na koji će miris isparavati i razvijati se može da zavisi od karakteristika kože, njene masnoće i hidratacije, temperature tela, ali i okruženja u kojem ga nosimo.
Zato na nekome određena nota može da bude toplija i slađa, dok na drugoj osobi isti parfem deluje svežije, oštrije ili jednostavno nestane mnogo brže.
Tu je i struktura samog parfema. Prve note koje osetimo odmah nakon nanošenja nisu nužno one koje ćemo osećati nekoliko sati kasnije. Kako početne note isparavaju, do izražaja dolaze srce i baza mirisa, pa parfem koji nas nije oduševio u prvih pet minuta može potpuno da se promeni do kraja dana.
ZATO PARFEM NE BI TREBALO KUPOVATI POSLE JEDNOG PRSKANJA
Papirić u parfimeriji može da nam kaže da li nam se određeni miris uopšte dopada, ali teško može da pokaže kako ćemo ga zaista doživljavati kada ga nosimo.
Ako ozbiljno razmišljamo o parfemu, mnogo bolji test je nekoliko prskanja na kožu i – vreme. Prošetajte, nastavite dan i proverite kako miriše nakon sat, tri ili šest sati. Tek tada upoznajemo verziju tog parfema koja je zapravo naša.
Možda je upravo to jedan od razloga zbog kojih je parfem toliko lična stvar. Možemo kupiti potpuno istu bočicu kao osoba čiji nas je miris zaustavio na ulici, ali nikada ne možemo sasvim kupiti način na koji je mirisao na njoj.