Modni svet često žmuri na starenje, ali kada jedna od najvažnijih umetnica današnjice odluči da progovori o tome, nastaje prava vizuelna poslastica. Nova saradnja Cindy Sherman i kultne modne kuće Chanel preispituje upravo granice glamura i društvenih očekivanja od žena u zrelim godinama.
Sve je počelo na prilično neočekivanom mestu. Inspiracija za najnoviji projekat slavne fotografkinje rodila se ispred izloga zlatare London Jewelers u luksuznom Ist Hemptonu. Dok je posmatrala stari časopis ostavljen ispred ulaza, pažnju su joj privukle obilato retuširane fotografije starijih žena, okićenih masivnim nakitom. To je bio onaj prepoznatljivi klik koji je pokrenuo njenu kreativnu mašineriju.
U svom prepoznatljivom maniru, Sherman je odlučila da se poigra sa ovim konceptom. Nabavila je neobične materijale i jeftin nakit sa cirkonima, pokušavajući da rekreira poze tih glamuroznih, a ipak pomalo tragikomičnih figura koje po svaku cenu žele da zadrže iluziju besprekornosti. Njene rane probe su išle u dobrom pravcu, ali je tek poziv velike modne kuće podigao ceo projekat na potpuno novi nivo.
Upravo je ovaj kreativni impuls doveo do toga da Cindy Sherman završi na naslovnici Chanel magazina posvećenog umetnosti i kulturi. Projekat je savršen spoj njenog satiričnog pristupa i visoke estetike, koji nas ponovo podseća na njenu neverovatnu sposobnost da iznova kreira briljantne koncepte i donese publici preko potrebno vizuelno osveženje.
Estetika zrelog doba na testu
Radovi nastali iz ove saradnje biće deo izložbe pod nazivom “Fabric Matrons”, koja će biti postavljena u galeriji Hauser & Wirth u Londonu. Postavka duboko zadire u teme identiteta i ogromnog pritiska koji društvo nameće ženama da održe specifičan javni imidž, o čemu Sherman otvoreno govori. Umetnica se ne plaši da postavi neugodna pitanja, pa je tako u svom dnevniku iskreno zapisala dilemu o tome ko uopšte želi da gleda fotografije starih žena.
Ono što ovu saradnju čini dodatno fascinantnom jeste stepen slobode koji je umetnica dobila u procesu stvaranja. Kada joj je Chanel ustupio materijale iz svoje dragocene arhive, njeno prvo pitanje bilo je da li sme da ih seče i namerno uništava. Odgovor je bio potvrdan, što je rezultiralo sirovim, autentičnim radovima u kojima se dekonstruiše ideja luksuza i stvara potpuno nova vrednost, baš kao što je to uradila pre više od deset godina u svojoj prethodnoj kolaboraciji sa ovim brendom.
Vizuelni identitet nove serije u velikoj meri se oslanja na preterani, gotovo namerno neukusni glamur. Njena šminka koja akcentuje bore, u kombinaciji sa teškim ajlajnerom i jarkim ružem, stvara portret žene koja ostentativno pokazuje svoj nakit, uverena u sopstvenu zavodljivost. To je majstorski režiran trenutak koji nas tera da preispitamo sopstvene predrasude o lepoti i onome što smatramo privlačnim.
U kulturi koja neprestano juri za večno mladim odrazom u ogledalu, pristajanje na sopstvene godine uz dozu ironije postaje ultimativni statement komad. Umetnost nam, na kraju krajeva, uvek nudi ono što nam je najpotrebnije – vizuelni okvir u kojem su i naše najveće nesigurnosti savršeno kadrirane.