U poslednje vreme istraživanja sve češće ukazuju na vezu između ishrane i mentalnog zdravlja. Iako je pomfrit omiljeni izbor mnogih, uživanje u ovoj ukusnoj prženoj hrani, moglo bi da ima neočekivane posledice. Prema kineskoj studiji iz 2022. godine, sprovedenoj na uzorku od preko 140.000 osoba, redovna konzumacija pržene hrane, posebno krompirića, može povećati rizik od mentalnih problema. Konkretno, naučnici sa Univerziteta u Hangdžouu otkrili su da ljubitelji pržene hrane imaju 12 odsto veći rizik od razvoja anksioznosti i 7 odsto veći rizik od depresije u poređenju sa osobama koje retko konzumiraju ovu vrstu hrane.
Ova studija, objavljena u časopisu PNAS, sugeriše da bi smanjenje unosa pržene hrane moglo pozitivno uticati na mentalno zdravlje. Ipak, potrebno je dalje istražiti uzroke ove veze – da li pržena hrana direktno doprinosi razvoju mentalnih poremećaja ili su osobe koje pate od anksioznosti i depresije jednostavno sklonije biranju ove vrste hrane? Neki stručnjaci pretpostavljaju da se pržena hrana može percipirati kao „utešna” hrana koja privremeno umanjuje stres, dok dugoročno može pogoršati simptome.
Pomfrit i depresija: ima neka tajna veza
Pomfrit i druga pržena hrana često sadrže transmasti i visok nivo akrilamida, hemijskog spoja koji nastaje tokom prženja na visokim temperaturama. Akrilamid je povezan sa oksidativnim stresom i zapaljenjima u telu, što može imati uticaj i na nervni sistem. Oksidativni stres, izazvan viškom slobodnih radikala, doprinosi slabljenju moždanih funkcija i može narušiti ravnotežu neurotransmitera, što negativno utiče na raspoloženje i povećava rizik od anksioznosti. Nutricionisti širom sveta naglašavaju da su ova otkrića još uvek preliminarna, ali mogu poslužiti kao važan korak ka daljem istraživanju uticaja ishrane na mentalno zdravlje.
U vremenu kada je brza hrana lako dostupna i kada mnogi posežu za pomfritom kao brzom užinom, rezultati ove studije podsećaju na značaj izbalansirane ishrane. Dakle, dok nas pomfrit može usrećiti u trenutku, možda je dobro da povremeno razmotrimo svoje prehrambene navike i pokušamo da nađemo ravnotežu koja će dugoročno podržati naše mentalno i fizičko zdravlje.