Insulinska rezistencija postaje sve učestaliji problem, toliko da se ponekad čini kao da svaka druga osoba, posebno žene, ima problem s njom. Ali šta zapravo uzrokuje ovaj fenomen? Da li je zaista moguće da svi imamo insulinsku rezistenciju ili smo jednostavno postali svesniji simptoma koje ona izaziva?
Čak i ako ste znali da je kontrola nivoa šećera u krvi važna, možda niste sasvim razumeli zašto, niti šta možete preduzeti povodom toga. Shvatanje zašto je šećer u krvi ključan za zdravlje mnogo je složenije od praćenja trendova na društvenim mrežama. Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u telu postanu manje osetljive na insulin, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi. Kada organizam više ne reaguje pravilno na insulin, pankreas počinje da ga proizvodi u sve većim količinama. To vremenom može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema poput dijabetesa tipa 2. Ono što je zabrinjavajuće jeste da mnogi ljudi nisu ni svesni da pate od insulinske rezistencije, jer simptomi često mogu proći nezapaženo.
Zašto je svaka druga žena pogođena?
Postoji nekoliko razloga za ovu pojavu. Pre svega, tu je moderan stil života, sa sve manje fizičke aktivnosti i prekomernom konzumacijom prerađene hrane bogate šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima. Ovi faktori stvaraju idealne uslove za razvoj insulinske rezistencije. Pored toga, hormonske promene kroz koje žene prolaze tokom života, kao što su trudnoća, menopauza, pa čak i sindrom policističnih jajnika (PCOS), mogu dodatno doprineti razvoju ovog stanja. Neki stručnjaci čak smatraju da je insulinska rezistencija odbrambeni mehanizam organizma na prekomerni unos šećera. Ali u savremenom društvu, gde je šećer prisutan u skoro svakoj namirnici, ovaj mehanizam često postaje više problem nego zaštita, vodeći ka razvoju hroničnih bolesti.
Šta je šećer u krvi i zašto je važan?
Šećer u krvi, poznat kao glukoza, predstavlja osnovni izvor energije za vaš organizam. Glukoza dolazi iz hrane, prvenstveno ugljenih hidrata, i osigurava energiju neophodnu za pravilno funkcionisanje organa i mozga. Održavanje uravnoteženog nivoa šećera u krvi ključno je za celokupno zdravlje. Konstantno povišen ili snižen šećer može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica.
Kako da znate imate li insulinsku rezistenciju?
Ako se pre obroka tresete ili ste razdražljivi, vaše telo vam možda šalje znak da je hipoglikemično, odnosno da vam je nivo šećera u krvi nizak. Još neki od simptoma su vrtoglavica, magla u glavi ili poteškoće s koncentracijom. Umor se povlači nakon jela, a vaša energija divlja, zajedno s nivoom šećera u krvi. To je način na koji telo kaže: Hej, treba mi užina (čitaj: glukoza)! Povišen šećer u krvi, ili hiperglikemija, može izazvati intenzivnu žeđ, što dovodi do čestih odlazaka u toalet. Možete primetiti da ste umorniji nego inače. Loš osećaj nakon obroka bogatog ugljenim hidratima, poput testenine ili pirinča, takođe je dobar pokazatelj.
Pitanje koje ostaje je: šta da radimo? Za početak, da ne postavljamo sami sebi dijagnozu. Za to služe lekari. Svakako, ključ se krije u promenama u ishrani, povećanju fizičke aktivnosti i boljem upravljanju stresom. Dok se svest o insulinskoj rezistenciji širi, možda je vreme da preispitamo svoje navike i obratimo više pažnje na signale koje nam telo šalje.