U svetu u kome je autentičnost nova luksuzna valuta, Dunja Jovanić ne samo da je uvek znala koliko vredi ona je to zaista i dokazala. Digitalna pionirka čiji je glas odavno prevazišao granice ekrana, a zatim i vlasnica brenda koji se nosi sa stavom, osećajem i vizijom, BÉBÉ, Dunja ne kreira trendove da bi bila u centru pažnje, ona ih stvara jer ih stvarno oseća, voli i živi.
Ona nije samo influenserka, ona je istovremeno i lider, i kreativac, i perfekcionista. Dunja Jovanić dokazala je da se najdalje stiže kada se ide iz ljubavi, ne iz kalkulacije. Na tom putu, priznaje, bilo je mnogo izazova, još više pitanja, i samo jedno nepokolebljivo verovanje: da može. Danas se s posebnom nežnošću seća trenutaka kada je stvarala iz intuicije, a ne iz plana i kada je, uprkos sumnjama, birala da veruje sebi. I nije pogrešila.
U ovom intervjuu, Dunja ogoljuje realnost iza romantične slike uspeha: od tekstilne industrije kao lavirinta predrasuda za jednu digitalnu preduzetnicu, preko svakodnevnih odluka koje traže emociju i strategiju istovremeno, do one tihe, lične pobede: da voli posao koji živi, bez obzira gde se nalazi. Za Dunju Jovanić, afterwork nije samo vreme posle posla. To je prostor u kom uči kako da se vrati sebi. I ako pitate nju, za dobar afterwork najvažnije je samo jedno: dobro društvo.
Kada se sada osvrnete na vaše početke i na to kako je nastao brend BÉBÉ, šta vam prvo padne na pamet, a na šta ste najponosniji?
Stvar koja definitivno vezuje oba početka jeste da sam krenula u obe stvari iz ljubavi i da, iako nisam preterano bila sigurna u to gde idem, bila sam sigurna da je moguće i to je ono što menja sve. Najponosnija sam na to što nisam odustala, iako je bilo teških momenata, ali je ključ u tome što me nikada nije vodila želja za nekim materijalnim rezultatom, već samo želja da pokažem sebi da mogu.
Da li ste ikada sanjali da ćete postići ovoliki uspeh? Šta je za vas uspeh uopšte, kako ga vi doživljavate?
Nikada ovo nisam mogla ni da sanjam, i u oba biznisa sam ušla vrlo naivno, ali i iskreno. Što se tiče brenda, želela sam da napravim nešto što meni nedostaje na tržištu i nisam mogla ni da zamislim da ću danas pri skoro svakom izlasku iz kuće sresti nekog ko nosi moj brend.
Za mene je uspeh činjenica da obožavam posao kojim se bavim, štaviše, da živim taj posao, da imam tu mogućnost da mi je jednog dana kancelarija u Beogradu, drugog na Maldivima, a trećeg na nekoj drugoj tački na svetu. I još važnije, u svim tim ‘tačkama’ i najrazličitijim situacijama koje se dešavaju, imam isti žar za ovim poslom i nakon toliko godina svaki put sam jednako, ako ne i više, uzbuđena kada radimo nešto novo i pokušavamo da pomerimo granice.
Koje su ključne vrednosti kojima se vodite u svom biznisu i kako ih prenosite na svoj tim?
Smatram da kompanije uvek liče na svog lidera, odnosno osnivača, i da se ljudi najbolje razumeju kada dele iste vrednosti. Za sebe smatram da sam, na prvom mestu, lojalna, vredna i da sam neko ko ne odustaje i upravo su to vrednosti koje tražim kod svojih saradnika.
Da li postoji neki trenutak ili iskustvo koje vas je posebno inspirisalo na vašem putu, koja je bila ključna tačka u vašoj karijeri?
Ne bih izdvojila nijednu tačku koja se desila na putu dok sam stvarala, već smatram da mi je celo odrastanje, to što mi u određenim momentima stvari i nisu baš bile naklonjene, nateralo da drugačije razmišljam i shvatim da izgovori u životu ne postoje i da treba da se oslonim na sebe. Neki teški trenuci su me mnogo više inspirisali da budem svoja i da pokušam da izguram svoju priču. Kada nam se dese loše stvari, to ne treba da nas obeshrabri, već sam i sama primer potpuno druge situacije, a to je da su me sve loše stvari samo očvrsnule, možda i mic više nego što je trebalo, i dale snagu i volju da danas budem ovde.
Koje su najveće prepreke na koje ste naišli i kako ste ih prevazišli?
Postoje i danas najrazličitije prepreke koje prevazilazim, i to na dnevnom nivou. Od toga da navikneš i sebe i druge da svaki put kada radiš bilo kakav projekat pomeraš granice, a svestan si da to nije dugoročno održivo i moguće, do toga da si neko ko je digital generacija i zasnovao si biznis u tekstilnoj industriji, koja je potpuno jedna industrija stare Jugoslavije s ljudima koji imaju potpuno drugačiji mindset nego ti. Jedna od krupnijih stvari je da ja gradim svoj biznis i svoju firmu, treba da upravljam ljudima, a zapravo nemam nikakvog iskustva u tome, jer nikada nisam bila deo manje ili veće firme ili sistema. Tu prepreku sam prevazišla tako što sam išla na različite edukacije, radila sa različitim biznis mentorima kako bih naučila koje su to moje prednosti u biznisu, na koju kartu treba da igram, a koju možda da preskočim.
Šta biste savetovali mladim ženama koje žele da pokrenu svoj biznis?
Ono što bih savetovala svim dragim ljudima koji žele da pokrenu svoj biznis ili žele da u svom poslu budu najbolji, kojim god poslom da se bave, jeste da slušaju svoj osećaj. Mene je moj osećaj doveo ovde gde sam sada. Svaki put kada nisam poslušala sebe pokajala sam se, tako da kada sam osetila da treba da pokrenem svoj biznis, umesto da pravim kolaboraciju s brendom koji ima mnogo više iskustva i resursa nego ja, poslušala sam sebe i moj brend je danas tu gde jeste. Oko sebe imam svoje prijatelje ili, kako volim da kažem, My personal board of directors, s kojima se posavetujem, ali na kraju se uvek vratim na svoj prvi osećaj jer, kako kažu, prvi osećaj nikad ne vara, a drugi osećaj već može da prevari…
Drugi savet jeste da treba biti uporan, ali treba i znati kada da odustaneš. Nekada se desi da smo strašno uporni u određenoj stvari, a od te upornosti i silnog truda ne vidimo da nas nešto bolje čeka već iza ćoška.
Da li ste više jutarnji ili noćni tip osobe i kako izgleda vaš idealan dan?
Za sebe smatram da sam najjutarnjiji tip koji postoji. Moj idealan dan izgleda tako što se prirodno probudim u šest, popijem kafu, pomazim se sa Bellom, onda idem na trening, posle toga na neki dobar doručak, pa nastavljam u kancelariju na sastanke. Super scenario bi bio da nakon vremena provedenog u firmi idem s prijateljima na neku kafu, večeru i na taj način završim dan.
Imate li omiljeni grad ili destinaciju koju uvek birate za odmor?
Omiljeni grad mi je definitivno Beograd, a posle Beograda imam još nekoliko omiljenih, kao što su London i LA. Nedavno sam u zalazak sunca prolazila Gazelom i izgovorila: „Joj, bože, koliko je lep ovaj naš Beograd”, a drugarica pored me je ispravila i rekla: „Nije on toliko lep koliko ga ti voliš”, i smatram da je to jedna velika istina. Kada nas određene emocije vežu za neki grad, to je ono najposebnije. Ali istakla bih da su ljudi zapravo to što čini jedan grad posebnim i definitivno je zato Beograd za mene najlepše mesto.
Koja vam pesma uvek podigne raspoloženje?
Ja sam tip osobe koja živi muziku i ona je za mene bila izlaz bilo da sam u najboljem ili najlošijem trenutku. Muzika me uvek podigne i vrati na fabrička podešavanja. Mogla bih da izdvojim 101, a ne samo 1 pesmu, ali imam svoju plejlistu na Spotifaju koja sadrži nekih 400 pesama i koju uvek pustim na shuffle i uz koju svoje dane napravim boljim. Zavisi i od dela dana, ujutru kada se probudim volim da slušam džez i da budem laganija, a postoje i jutra kada odmah krenem sa R&B pesmama ili domaćom muzikom, kada mi treba dodatno razmrdavanje.
Pošto nam se rubrika zove „Afterwork”, šta radite kad ne radite i kako se opuštate? Jeste li hedonista, u čemu posebno uživate ovih dana?
Čitajući ovo pitanje, ne znam da li sam uopšte prava osoba za ovu rubriku, zato što sam već godinama navikla da uvek radim (smeh). To je i vrlina i mana ovog posla, što se jako teško razdvaja rad od nerada, jer i kad radiš, ne radiš i kad ne radiš, radiš. Ali ono u čemu uvek uživam jesu putovanja s prijateljima, dobre masaže, takođe, trening me jako ispunjava i čini da se osećam dobro u svojoj koži. Definitivno sam na putu da postanem neki master Afterworka jer je iza mene puno godina rada i sada treba da naučim od početka kako izgleda razdvajanje posla i onoga što dolazi posle.
Za dobar afterwork najvažnije je kao i uvek, dobro društvo!