Da li ste ikada osetili nekontrolisanu potrebu da proverite notifikacije na telefonu, iako znate da nemate vremena? To bi mogao biti znak zavisnosti od dopamina…
U svetu brzih zadovoljstava i instant nagrada, sve češće se govori o zavisnosti od dopamina. Međutim, šta to zapravo znači? Da li zaista možemo postati zavisni od ovog neurotransmitera koji igra ključnu ulogu u osećaju zadovoljstva i motivacije? Odgovor je, nažalost, potvrdan. Iako ne možemo da se „navučemo” na sam dopamin kao supstancu, možemo razviti zavisnost od aktivnosti i ponašanja koja izazivaju njegovo prekomerno lučenje u mozgu. Problem nastaje kada mozak počne da žudi za tim intenzivnim naletima dopamina, što nas tera da ponavljamo određena ponašanja uprkos negativnim posledicama. U tom začaranom krugu, zavisnost od dopamina preuzima kontrolu nad našim životima.
Dopamin i evolucija
Važno je naglasiti da je naš mozak evoluirao u okruženju gde su resursi bili oskudni. Zato je sistem nagrađivanja (u kome dopamin igra ključnu ulogu) toliko snažan —motiviše nas da tražimo hranu, vodu, partnera i sklonište. U savremenom svetu, međutim, suočeni smo sa obiljem stimulusa koji izazivaju lako dostupne „dopaminske udare”. To mogu biti različite stvari: preterano korišćenje društvenih mreža ili igranje igrica, kockanje, gledanje pornografije, konzumiranje brze hrane, pa čak i preterano vežbanje.
Neurohemija zavisnosti
Pored dopamina, u zavisnosti su uključeni i drugi neurotransmiteri, poput serotonina i endorfina. Dugotrajna izloženost prekomernim dopaminskim stimulusima može dovesti do promena u mozgu, uključujući smanjenje broja dopaminskih receptora, što objašnjava fenomen tolerancije, odnosno potrebi za sve većim dozama instant zadovoljstva. Važno je napomenuti da nisu svi podjednako podložni zavisnosti od dopamina. Genetski faktori, lične osobine, kao i životna iskustva igraju ulogu u tome koliko smo skloni razvoju zavisničkih ponašanja.
Stres kao visoki faktor nastanka dopaminske zavisnosti
Kada smo pod stresom, mozak luči kortizol, hormon stresa, koji utiče na dopaminske puteve u mozgu. U početku, stres može dovesti do povećanog lučenja dopamina, što nam pruža kratkotrajno olakšanje i osećaj zadovoljstva. Međutim, hroničan stres remeti ravnotežu ovog „hormona sreće” u mozgu, što nas čini podložnijim zavisničkim ponašanjima. U stresnim situacijama, skloniji smo da tražimo „brze popravke” u vidu aktivnosti koje izazivaju intenzivno lučenje dopamina, poput prejedanja, igranja igrica ili prekomernog korišćenja društvenih mreža. Ove aktivnosti nam pružaju trenutno olakšanje od stresa, ali dugoročno nas uvlače u začarani krug zavisnosti.
Više faktora utiče na dopamin i zavisnost
Iako stres igra značajnu ulogu, dopaminska zavisnost je obično posledica kombinacije više faktora. Genetika, na primer, može uticati na način na koji naš mozak reaguje na dopamin. Okruženje u kome odrastamo i živimo, posebno izloženost stresu, traumi ili zavisničkim ponašanjima u porodici, takođe povećava rizik. Određene crte ličnosti, poput impulsivnosti i niske tolerancije na frustraciju, mogu nas učiniti sklonijim. Osobe sa mentalnim poremećajima, poput depresije i anksioznosti, češće razvijaju zavisnost kao način da se izbore sa simptomima. Na kraju, laka dostupnost stimulansima poput interneta, video igrica i nezdrave hrane povećava rizik od njenog razvoja. Razumevanje ovih faktora nam omogućava da bolje prepoznamo rizik i preduzmemo preventivne mere.
Dopamin i simptomi zavisnosti
Prepoznavanje zavisnosti od dopamina može biti izazovno, jer se simptomi često preklapaju sa drugim stanjima. Osoba koja provodi sate igrajući video igrice, zanemarujući obaveze i odnose sa bliskim ljudima, ili neko ko ne može da odoli slatkišima, iako zna da to šteti njegovom zdravlju, mogu biti primeri kako se manifestuje zavisnost od dopamina. Ovo su karakteristični znaci na koje treba obratiti pažnju:
- Intenzivna žudnja: osoba oseća snažnu potrebu da se uključi u aktivnost koja izaziva lučenje dopamina, čak i kada to nije prikladno ili ima negativne posledice.
- Gubitak kontrole: pokušaji da se kontroliše ili smanji problematično ponašanje su neuspešni.
- Zanemarivanje obaveza: zavisnost od dopamina počinje da ometa posao, školu, porodične odnose i druge važne aspekte života.
- Tolerancija: vremenom, osobi je potrebno sve više stimulusa da bi postigla isti nivo zadovoljstva.
- Simptomi odvikavanja: kada se osoba uzdrži od aktivnosti koja izaziva lučenje dopamina, može doživeti anksioznost, razdražljivost, depresiju ili probleme sa spavanjem.
Kako se izboriti sa zavisnošću od dopamina?
Ukoliko primetite simptome zavisnosti od dopamina, možete da preduzmete sledeće korake. Pokušajte da svesno smanjite aktivnosti koje izazivaju prekomerno lučenje dopamina. Usvojite zdrave navike poput redovne fizičke aktivnosti, zdrave ishrane i dovoljno sna. Tehnike opuštanja poput meditacije i joge mogu pomoći da se nosite sa stresom. Možete takođe smanjiti korišćenje tehnologije i svesno ograničiti vreme provedeno na društvenim mrežama. Umesto instant rešenja, uvođenje novih hobija koji vas ispunjavaju i pružaju vam zadovoljstvo su optimalni cilj. Negovanje odnosa sa dragim ljudima i provođenje vremena sa porodicom i prijateljima isto može biti korisno.
Postavljanje ciljeva i praćenje napretka pomaže u održavanju motivacije tokom procesa promene.
Ukoliko samostalni napori ne daju rezultate ili osećate da vam je potrebna dodatna podrška, obratite se stručnjaku. Psihoterapeut vam može pomoći da identifikujete uzroke zavisnosti, razvijete mehanizme suočavanja i naučite zdravije načine za postizanje zadovoljstva. Knjige poput „Dopamine Nation” od Dr. Anna Lembke ili „The Shallows” od Nicholasa Carra su odlični resursi u borbi za uravnoteženijim životom, a japanske tehnike za miran um i smislen život doprinose istom cilju.
Foto: Pinterest