Skrolovanje na telefonu postalo je uobičajena navika u savremenom svetu, gde su pametni telefoni uvek na dohvat ruke. Iako je ova navika postala prirodno stanje gotovo svakog pojedinca u našem društvu, u članku magazina Time istaknuto je da problem nije uvek u namernom traženju informacije ili odgovoru na obaveštenje; većina naših interakcija s telefonom je nesvesna, vođena potrebom za stalnom stimulacijom.
Adrian Ward, profesor sa Univerziteta u Teksasu, objasnio je za Time da naši mozgovi jednostavno nisu evoluirali da se nose sa stalnim protokom informacija koje nam moderni uređaji pružaju. Telefon je postao “supernormalan stimulans” koji naš mozak neprestano traži zbog lako dostupnih nagrada – bilo da su to informacije, zabava ili društvena povezanost. Ova neprekidna stimulacija čini nas nelagodnim kada se nađemo u trenucima bez aktivnosti, čak i kada su ti trenuci veoma kratki.
Shiri Melumad, profesorka sa Univerziteta u Pensilvaniji, ukazala je u članku za Time na to da telefoni služe kao svojevrsna digitalni “cucla” za odrasle, pružajući osećaj sigurnosti. Kao što deca nose omiljenu igračku, odrasli su zavisni od konstantne prisutnosti telefona koji pruža bekstvo iz neprijatnih situacija ili dosade. Iako nas povremeni “pogled” na telefon ne mora nužno ugroziti, stalno skrolovanje može negativno uticati na našu produktivnost, odnose, pa čak i fizičku bezbednost, naročito kada koristimo telefone dok hodamo ili vozimo. Takođe, mnogi istraživači veruju da intenzivna upotreba telefona negativno utiče na mentalno zdravlje, izazivajući osećaj krivice i nezadovoljstva zbog gubitka kontrole nad svojim ponašanjem.
Kako prestati skrolovati svakih 10 sekundi?
Da biste smanjili učestalost proveravanja telefona, ključno je postati svesniji svog ponašanja. Prvi korak je postupno smanjivanje upotrebe telefona u određenim situacijama, poput važnog posla ili druženja s prijateljima. Na ovaj način, kako navodi profesor Adrian Ward, možete razviti veštinu da izdržite bez stalne potrebe za telefonom, bez drastičnog “digitalnog detoksa” koji može izazvati anksioznost. Osim toga, korisno je analizirati kako različite vrste korišćenja telefona utiču na vaše emocije. Da li skrolujete TikTokom da biste izbegli dosadne obaveze? U trenutku kada uhvatite sebe u besmislenom skrolovanju, zapitajte se šta vas motiviše. Taj trenutak svesti može biti ključ za promenu navike. Kao što je istraživačica Katy Tam dodatno istakla, sama upotreba telefona može podstaći osećaj dosade. Shvatite telefon ne kao rešenje, već kao potencijalni izvor problema – ovaj pomak u razmišljanju može vam olakšati da smanjite vreme provedeno pred ekranom.
Koje tehnike možete da primenite?
Takođe, postoje i brojne tehnike poput postavljanja ograničnog vremena korišćenja telefona, kao što su vreme obroka, tokom druženja ili pre spavanja. Aplikacije koje prate vreme provedeno na telefonu, poput Moment ili Forest, mogu vam pomoći da osvestite koliko vremena provodite skrolujući, te će vam olakšati postavljanja ciljeva za smanjenje. Blokiranje ometanja je još jedna važna strategija. Isključivanje nepotrebnih notifikacija smanjuje podražaje koji vas teraju da proveravate telefon. Režim “ne ometaj” možete koristiti tokom rada ili odmora kako biste smanjili distrakcije.
Fizičko udaljavanje telefona može takođe biti korisno. Ako je telefon uvek blizu vas, teško je odupreti se želji da ga proverite. Postavite ga u drugu prostoriju dok radite ili ga stavite na mesto koje nije lako dostupno. Takođe, korišćenje običnog sata umesto telefona za proveru vremena može smanjiti potrebu za konstantnim posezanjem za njim. Svesnost i refleksija igraju ključnu ulogu u smanjenju kompulsivnog skrolovanja. Vežbanje svesnosti može vam pomoći da prepoznate trenutke kada osećate impuls da posegnete za telefonom. Zapitajte se zašto to radite i da li vam zaista koristi. Ponekad je korisno pauzirati pre nego što uzmete telefon i dati sebi vremena da preispitate potrebu za proverom.
Postavljanje ciljeva i nagrađivanje takođe mogu biti motivišući. Počnite sa malim ciljevima, kao što je da ne proveravate telefon 30 minuta ili sat vremena, a zatim postepeno povećavajte ove intervale. Nagradite sebe za postizanje tih ciljeva, što će vas dodatno motivisati. Tehnika “pomodoro”, koja podrazumeva organizaciju vremena rada i pauza, može vam pomoći da se fokusirate na posao i smanjite distrakcije. Zamena navika je još jedna korisna strategija u borbi protiv stalnog skrolovanja. Kada osetite potrebu da skrolujete, pokušajte da je zamenite nečim produktivnijim. Fizičke aktivnosti su takođe odličan način da se oduprete želji za proverom telefona, jer pružaju prirodnu stimulaciju tela i uma.
Na samom kraju, ograničavanje upotrebe društvenih mreža može značajno smanjiti impuls za stalnim skrolovanjem.
Postavljanje vremenskih ograničenja za aplikacije poput TikToka ili Instagrama je korisno. Ako osećate da ne možete kontrolisati naviku skrolovanja, razmislite o deaktiviranju naloga na društvenim mrežama na određeni period ili brisanju aplikacija sa telefona. Ove strategije, kada se primenjuju postepeno i svesno, mogu vam pomoći da smanjite zavisnost od telefona i vratite kontrolu nad svojim vremenom, pažnjom i mentalnim zdravljem.