Ne mogu da razumem šta je javni interes u tome da investitor gradi stanove i hotele? Takođe, ne mogu da razumem zašto se sve radi po ubrzanoj proceduri i zašto je sve sakriveno iza međudržavnog sporazuma između nas i Ujedinjenih Arapskih Emirata?
Iako zvuči poznato, ovo nije nešto što je rečeno u Srbiji 2014. godine, kada je najavljen grandiozni projekat na vodi u našem glavnom gradu. Gotovo ista priča se dešava trenutno u Crnoj Gori, gde isti čovek preko iste firme hoće da napravi Ulcinj na vodi, ili moru, kako god.
Šema je toliko identična da je gotovo tužno toliko odsustvo kreativnosti.
Grad Ulcinj treba da uloži deo plaže, da ukloni sve objekte koji se nalaze na tim parcelama u ovom trenutku, usvoji novi urbanistički plan i obezbedi potrebnu infrastrukturu. Investitor se obavezuje da izgradi luksuzne stanove i hotele. Firma je zajednička u kojoj investitor ima većinski udeo. Copy/paste.
Mislim da nema potrebe ulaziti u besmislenost ovakvog modela poslovanja koji sakriven iza međudržavnog sporazuma preskače sve lokalne propise i u kome sve vrišti na korupciju. Ali to ovde nije tema. Kako sad stvari stoje, taj projekat u Crnoj Gori teško da će proći jer ima dovoljan broj zdravorazumskih ljudi, kako u opoziciji tako i u civilnom društvu, koji su na vreme prepoznali šemu.
Jedan od tih je Dritan Abazović, etnički Albanac i bivši premijer, a pritom i Ulcinjanin. Uspeo je da razobliči ovaj projekat i podigne nivo pozornosti gotovo čitave javnosti. Naravno, nije on jedini, ali je svakako glavni katalizator po ovom, ali i mnogim drugim pitanjima.
Krajem devedesetih gledao sam neke političare u Crnoj Gori, koji su tad bili jako mladi, i svi su mi bili mnogo dopadljiviji nego naši u to vreme. Uvek su zvučali pametnije, elokventnije, a često su povlačili i bolje poteze za svoju državu.
Crna Gora je objektivno mala država. Ima nešto više stanovnika nego Opština Novi Beograd.
U Srbiji se uvek gledalo na Crnu Goru kao na mlađeg brata, koji je s vremenom upao u loše društvo, odao se porocima i otuđio od porodice. Ali ipak je to rod, shvatiće da greši i vratiće se pod okrilje porodice. Iako svi znamo da od toga nema ništa.
Danas ta ista mala Crna Gora ima čitavu plejadu mladih političara. Pored pomenutog Dritana, i aktuelni predsednik i premijer su nova lica na javnoj sceni. Suštinski, nakon smene velikog vožda došlo je do, verovatno prirodne, smene generacija u politici. Zapravo, jedini deo političkog spektra u Crnoj Gori koji još uvek vode isti likovi upravo su srpske stranke.
Objektivno govoreći, kod nas poslednjih tridesetak godina od političara nije aktivan samo onaj ko nije živ. Svi ostali još uvek su tu.
Više ili manje relevantni, manje je važno. Užasno malo novih lica, s novim idejama i energijama, pojavilo se u poslednje dve decenije. Što je, iz bilo kog ugla da se sagleda, užasno pogrešno. Najrealniji uzrok tome je što su trideset godina višestranačja od politike u Srbiji napravile kaljugu u koju malo ko ima želju da uđe. Ili upadne. Očigledno je da malo ko takođe ima hrabrosti za to.
Njegoš, najmudrija crnogorska glava, u „Gorskom vijencu” napisao je: „Iz grmena velikoga lafu izać trudno nije, u velikim narodima geniju se gnjezdo vije”. Sledeći ovu nepogrešivu logiku velikih brojeva, Srbija sigurno ima više ljudi koji bi bili sposobni političari nego Crna Gora. Mandela je rekao da je u našim rukama da učinimo zemlju boljom za sve. Nama je očigledno ovde dovoljno dobro. Ili mlađi brat jedini ima muda u porodici.