Nekada je redosled bio prilično jednostavan: upoznate nekoga, izlazite neko vreme, dopadnete se jedno drugom i u nekom trenutku postanete par. Danas između prvog dejta i rečenice „mi smo zajedno“ postoji čitav mali univerzum novih faza — talking stage, situationship, exclusive but not official, complicated i, naravno, čuveno: „Videćemo gde ovo ide.“
Paradoks je u tome što nikada nije bilo lakše upoznati nekoga, ali kao da nikada nije bilo komplikovanije jasno reći šta taj odnos zapravo jeste.
Talking stage koji traje duže od nekih veza
Talking stage je trebalo da bude kratka faza upoznavanja. Dopisujete se, viđate, proveravate postoji li hemija i kompatibilnost. Međutim, u modernom dejtingu ova faza ponekad traje nedeljama, pa i mesecima.
Radite gotovo sve što rade ljudi u vezi: čujete se svakodnevno, spavate zajedno, upoznajete prijatelje, pravite planove za vikend. Jedino što nedostaje jeste definicija.
I upravo tu nastaje problem. Jer kada odnos nema ime, svaka osoba može da ga tumači drugačije.
Jedna misli da se stvari prirodno razvijaju ka vezi, dok druga smatra da je sve i dalje potpuno neobavezno.
Situationship je postao gotovo zaseban status veze
Situationship nije ni klasična kombinacija ni prava veza. Postoji bliskost, često i emocije, ali nema jasnih pravila, očekivanja ni dogovora.
Na papiru zvuči veoma moderno i neopterećeno. U praksi često znači da dve osobe mesecima pokušavaju da shvate šta ona druga zapravo želi.
Naravno, ne mora svaki odnos da vodi ka ozbiljnoj vezi. Problem nastaje onda kada se „ne želim etikete“ koristi kao način da se zadrže svi benefiti veze bez odgovornosti koju ona nosi.
Zašto toliko izbegavamo ono „šta smo mi?“
Delom zato što je današnja dejting kultura napravila od nezainteresovanosti gotovo statusni simbol. Ko manje pita, manje pokazuje i manje očekuje — navodno ima veću kontrolu.
Reći da vam je stalo može da deluje kao da ste prerano pokazali karte.
Tu je i ideja da uvek postoji još neko. Dating aplikacije i društvene mreže stvaraju osećaj beskonačnog izbora, pa čak i kada nam se neko dopada možemo da se zapitamo da li nas iza sledećeg swajpa čeka nešto „još bolje“.
Zbog toga se odluka da izaberemo jednu osobu ponekad doživljava kao zatvaranje svih drugih mogućnosti, umesto kao svesna odluka da nešto konkretno izgradimo.
„Videćemo gde ovo ide“ nije uvek loša rečenica
Nisu svi odnosi spremni za definiciju nakon tri dejta, niti postoji univerzalni trenutak kada bi trebalo da postanete par.
Postoji velika razlika između toga da dvoje ljudi polako upoznaje jedno drugo i toga da jedna osoba mesecima čeka odgovor koji druga uporno izbegava da da.
„Videćemo gde ovo ide“ sasvim je legitimno na početku.
Posle šest meseci, međutim, možda je korisnije pitati: da li zaista ne znamo gde ovo ide ili samo ne želimo da izgovorimo odgovor?
Možda etikete ipak nisu neprijatelj
Definisanje odnosa ne mora da znači pritisak, gubitak slobode ili planiranje zajedničkog života do kraja nedelje.
Ponekad jednostavno znači da dve osobe imaju isto razumevanje onoga što rade.
Jesmo li ekskluzivni? Viđamo li druge ljude? Želimo li vezu? Da li ovo posmatramo samo kao zabavu?
To nisu naročito romantična pitanja, ali mogu da spreče mnogo manje romantične situacije kasnije.
U vremenu u kojem smo izmislili desetine novih naziva za sve što postoji između singl statusa i veze, možda je najveći luksuz zapravo nešto veoma jednostavno: znati na čemu ste sa osobom koja vam se dopada.