Ponekad ćemo osobi koju poznajemo dvadeset minuta ispričati nešto što najboljem prijatelju nismo rekli mesecima. Razgovor sa taksistom, nekim koga smo upoznali na putovanju ili osobom pored koje smo slučajno završili za stolom može neočekivano da postane mnogo iskreniji od razgovora sa ljudima koji o nama znaju gotovo sve.
Na prvi pogled nema mnogo smisla. Zar ne bi trebalo da se najlakše otvorimo upravo onima kojima najviše verujemo? Ipak, bliskost ponekad sa sobom donosi teret koji razgovor sa strancem jednostavno nema.
Stranac nema prethodnu verziju nas
Najbolji prijatelji ne slušaju samo ono što im govorimo danas. Oni znaju šta smo rekli prošle godine, sećaju se osobe za koju smo tvrdili da joj se nikada nećemo vratiti i verovatno mogu da citiraju savet koji su nam već dali nekoliko puta.
Stranac nema taj kontekst. Pred njim ne moramo da budemo dosledni verziji sebe koju smo godinama gradili. Možemo da priznamo da smo pogrešili, da ne znamo šta radimo ili da želimo nešto što se potpuno kosi sa svim što smo ranije govorili. Nema onog neprijatnog: „Ali zar nisi rekla da…“
Upravo ta anonimnost može da stvori neobičan osećaj slobode.
Što nam je neko važniji, važnije nam je i šta misli o nama
Kada nešto priznamo bliskoj osobi, postoji mogućnost da će to promeniti način na koji nas vidi. Čak i kada znamo da nas prijatelj neće osuđivati, njegovo mišljenje nam je važno – upravo zato što nam je važan i sam odnos.
Sa strancem je ulog mnogo manji. Možemo da kažemo nešto nesavršeno, neprijatno ili kontradiktorno i da znamo da se možda više nikada nećemo sresti. Nema reputacije koju treba sačuvati niti zajedničke istorije koju treba zaštititi.
To, naravno, ne znači da su površni razgovori vredniji od dubokih prijateljstava. Naprotiv. Možda nam samo pokazuju koliko se i u najbližim odnosima ponekad trudimo da ostanemo osoba za koju mislimo da drugi očekuju da budemo.
A možda je prava bliskost upravo trenutak kada shvatimo da pred nekim ko nas poznaje godinama ipak možemo da kažemo: „Znam šta sam ranije govorila, ali sada se osećam drugačije.“