Dogovorili smo večeru još prošle nedelje. Radovali smo joj se, birali gde ćemo ići i nekoliko puta potvrdili da plan definitivno važi. A onda, nekoliko sati pre polaska, stiže poruka: „Je l’ ćeš me ubiti ako otkažem?“ I umesto razočaranja – olakšanje. Odjednom imamo slobodno veče, pidžamu i osećaj kao da nam je neko upravo poklonio nekoliko sati života.
Ako vam je ovo poznato, niste jedini. Zanimljivo je što često zaista želimo da vidimo ljude sa kojima smo napravili plan. Problem nije nužno društvo, već činjenica da ono što je pre nekoliko dana zvučalo kao zadovoljstvo u međuvremenu može da počne da liči na još jednu obavezu.
PLAN PRAVIMO JEDNOM VERZIJOM SEBE, A NA NJEGA IDE DRUGA
Kada u ponedeljak dogovaramo piće za petak, zamišljamo petak iz prilično optimistične perspektive. Ne računamo baš precizno na umor posle radne nedelje, gužvu, loše vreme, činjenicu da moramo da operemo kosu ili trenutak u kojem ćemo shvatiti da nam se zapravo samo ostaje kod kuće.
Drugim rečima, budućoj verziji sebe vrlo lako pravimo planove.
Kada taj petak konačno stigne, izlazak više nije apstraktna ideja. Treba ustati sa kauča, spremiti se, stići negde i biti društveno prisutan. I baš tada poruka kojom druga osoba otkazuje plan može da zazvuči kao najbolja vest dana.
MOŽDA NAM NE TREBA MANJE LJUDI, VEĆ MANJE OBAVEZA
Olakšanje zbog otkazanog plana ne mora automatski da znači da smo postali asocijalni ili da nam prijateljstvo više nije važno. Ponekad samo pokazuje koliko nam je svakodnevica već popunjena.
Kada su posao, poruke, mejlovi, sastanci i obaveze raspoređeni kroz gotovo svaki sat, čak i stvari koje bi trebalo da budu zabavne mogu da završe u istoj mentalnoj kategoriji: još nešto što danas moramo da uradimo.
Možda je zato pravo pitanje manje „Zašto mi se ne izlazi?“ a više „Zašto sam napravila raspored u kojem mi je otkazivanje jedini način da neočekivano dobijem slobodno vreme?“
Jer postoji velika razlika između toga da nam treba veče kod kuće i toga da nam je potrebno da neko drugi otkaže plan kako bismo sebi konačno dozvolili da ga imamo.