Jasna je razlika između onoga što ljudi osete i onoga što zaista osećaju.
Oset je trenutak. Pogled preko stola. Boja kose. Osmeh. Glas. Utisak koji napraviš za nekoliko sekundi.
Osećaj je ono što ostane kada prođu prvi utisci.
A muškarci često pogreše baš tu.
Kada mene sretnu, najpre vide ono što žele da vide. Naizgled plavu ženu. Dovoljno nežnu da je zaštite. Dovoljno nasmejanu da joj objasne svet. Dovoljno laku da je uklope u sopstvene predstave.
Onda počnem da pričam.
I odjednom više nisam ono što su zamislili.
Nisam žena koja klima glavom na sve. Nisam žena koja se lako pomera sa svojih granica. Nisam žena koja će se diviti svakom muškarcu samo zato što je muškarac.
I tada se dogodi nešto zanimljivo.
Od “slatka si” postanem “komplikovana si”.
Od “želim da te upoznam” dođu do “ne znam šta bih sa tobom”.
A istina je da nisam komplikovana.
Samo nisam prazna.
Ljudi često mešaju dubinu sa komplikacijom. Navikli su na odnose koji se mogu objasniti u dve poruke i tri emotikona. Navikli su na veze bez pitanja, bez rizika i bez stvarne bliskosti.
A prava bliskost uvek traži hrabrost.
Ponekad se zapitam zašto sam predodređena da budem toliko jaka. Zašto sam toliko puta morala sama da sastavljam delove sebe dok su drugi imali nekoga da ih drži za ruku.
Zašto mi je data snaga koju nikada nisam tražila.
I možda odgovor leži baš u tome.
Neke žene ne postaju jake zato što to žele. Postaju jake zato što život nije ostavio drugu mogućnost.
Ali postoji jedna velika zabluda o jakim ženama.
Ljudi misle da njima niko ne treba.
A upravo suprotno.
Iza svake žene koja može sama krije se žena koja bi volela da ne mora uvek sama.
Žena koja ne traži spasitelja, već saputnika.
Žena koja ne želi da je neko nosi, već da ostane kada dođu oluje.
Jer najveća usamljenost nije kada nemaš nikoga pored sebe.
Najveća usamljenost je kada svi vide tvoju snagu, a niko ne primeti koliko ti je potrebna ljubav.
I možda ne vapim za muškarcem koji će me spasiti.
Možda samo čekam čoveka koji neće pobeći onda kada shvati da iza prvog oseta postoji mnogo dublji osećaj.
Čoveka koji neće voleti sliku o meni.
Već mene.
Najviše na svetu.