The A-List / Edicija 57
Let
Let je jedna od onih reči koje u sebi imaju više prostora nego slova. Ne govori samo o odvajanju od zemlje, već o onom kratkom trenutku kada prestajemo da verujemo gravitaciji više nego sebi. U letu postoji nešto gotovo filozofsko: telo je još uvek isto, svet ispod nas nije nestao, a perspektiva se potpuno promenila. Možda je zato čovek vekovima opsednut visinom — ne zato što želi da pobegne od zemlje, već zato što želi da je makar nakratko vidi drugačije.
Ali svaki let podrazumeva i određenu vrstu gubitka kontrole. Da bi nešto poletelo, mora da napusti poznatu površinu, sigurnost čvrstog tla i iluziju da je stabilnost jedino prirodno stanje. U tome ima nečeg veoma ljudskog. Najvažnije odluke često izgledaju upravo tako: nekoliko sekundi između onoga što smo već bili i onoga što još ne znamo da ćemo postati. Nema spektakularne muzike u pozadini, nema sigurnog znaka da je trenutak pravi. Samo odluka da se ipak krene.
Možda zato let nije suprotnost padu, već strahu od njega. Nije poenta ostati zauvek iznad svega, niti živeti bez težine. Naprotiv — lepota leta postoji upravo zato što znamo da ćemo se jednom vratiti na zemlju. Samo što se posle nekih visina na isto mesto više nikada ne spuštamo kao ista osoba.
