The A-List / Edicija 56
Plamen
Plamen je jedna od onih reči koje u sebi nose pokret. Ne označava samo vatru, već trenutak u kojem nešto prestaje da bude mirno. Plamen treperi, menja oblik, nestaje i ponovo se javlja, pa možda baš zato toliko lako postaje metafora za sve ono što u čoveku ne pristaje na mirovanje — želju, bes, ljubav, ideju, pobunu. On nikada nije sasvim isti, čak ni kada gori na istom mestu.
U plamenu postoji zanimljiv paradoks: istovremeno daje svetlost i preti da uništi. Može da zagreje prostor, ali i da ga pretvori u pepeo. Zato je možda jedna od najtačnijih slika intenziteta — svega onoga što nam je potrebno da bismo se osećali živima, ali čime moramo naučiti da upravljamo. Nije svaki plamen namenjen da postane požar; neki postoje samo da bi dovoljno dugo osvetlili ono što prethodno nismo mogli da vidimo.
A kada kažemo da se nešto „ugasilo“, retko mislimo samo na vatru. Govorimo o odnosima, ambicijama, gradovima, epohama, ljudima. Kao da intuitivno znamo da je život u velikoj meri pitanje održavanja određenog unutrašnjeg plamena. Ne nužno velikog i spektakularnog — ponekad je dovoljno da ostane mala vatra koju vetar još nije uspeo da ugasi.
