Glumica Tamara Aleksić kaže da radi na tome da bude zadovoljna svojim životom, objašnjava da i dalje uči da prihvati i mir i haotičnost, kao i da svakodnevno raste, sapliće se, raduje se i kreira svoj svet baš po svojoj meri.
Zašto je dobro biti „ja”?
Zato što ne umem i ne želim da budem iko drugi. Trebale su mi godine da shvatim, a i dalje učim, da ja i ja možemo jako lepo da se volimo. I nismo spremne da se odreknemo te veze. Vrlo smo „ride or die”.
Kakvu kafu piješ?
Domaću ili dupli americano, bez šećera i bez mleka. Jer dovoljno umem da zasladim život. Mada volim ponekad da dodam cimet.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Mislim da je to postalo lakše kada sam prestala da „ratujem” i očekujem da ću nešto da postignem na silu. Ne znači da se prepuštam ideologiji „kako padne” ili „tako je suđeno”, već da kontrolišem svoje reakcije. Radim na tome da budem zadovoljna svojim životom, okružena porodicom, prijateljima i ljudima koje volim. Ne gajim više iluzije da život treba do tančina režirati i kada ne bude tako kako sam zamislila, da se osećam nemoćno. Prihvatam sav mir i haotičnost koju mi život pruža i radim s tim. Moj mir su moja porodica, prijatelji, ljudi koje volim i životinje.
Šta je za tebe sloboda?
Kad shvatim da svaki deo sebe prihvatam. Treniram, hranim se kako mi prija, radim jogu, ali ne kažnjavam se kad nisam ispunila neku rutinu. Nekad mi se sviđa da budem s ljudima, nekad mi treba samoća. Nekad sam radosna, nekad tužnjikava, ali ne moram ništa. U stvari, ne moram da amputiram deo sebe da bih odgovarala slici osobe koju želim da predstavim sebi i drugima. Radim, rastem, saplićem se, radujem se, korigujem se, eksperimentišem i uživam sa osobom i sa ljudima koji me okružuju.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Ništa. Ne patim od toga ko šta misli o meni, da li nešto znaju ili ne. Vrednujem svoju privatnost pre svega. Nju delim samo sa ljudima koje volim i koji vole mene.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
Poslednje u čemu sam uživala je fenomenalno izdanje „Veselog četvrtka”, strip „Karmen” Giljema Marka. Raspametila sam se od lepote bajkovitosti filozofskih razmišljanja. Znate ono kad odugovlačite što više sa čitanjem da bi ta lepota što duže trajala. E, to je Karmen!
Koju pesmu biraš na karaokama?
Ovo je bolno pitanje. Od septembra počinjem novu predstavu, mjuzikl u režiji divnog Ivana Vukovića, a kao neko ko je godinama radio na tome da se oslobodi straha od pevanja, karaoke su mi preko potrebne i korisne. Ali organizacija ekipe za to je uvek muka. Uvek mi je glavni odabir bio Negativ „Zbunjena“, „Ja bih te sanjala“, Joan Jett „I love r’n’r“, Patti Smith „Because the Night“, Dolly Parton „Jolene”. Sada je vreme da se isprobam u nekim drugim žanrovima, što me jako raduje.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Trenutno bih po ovoj vrućini najradije šetala po nekoj šumi ili plaži, ne po gradu. Inače bih uvek bila raspoložena da šetam Kjotom, Mumbajem, Rostokom… Skromno, zar ne? Uprkos vrućini i nedostatku mora, beskrajno se radujem šetnjom po Beogradskom festivalu Gradski na Kališu, ali i đuskanju i dobroj klopi.
U Beogradu…
Ima šta da se voli. Ponekad uprkos svemu. Ponekad zahvaljujući svemu. Beograd je vajb za sebe i moji omiljeni ljudi koji žive tu čine ga nezamenjivim.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
To je pitanje koje često sebi postavljam – da li si srećna? Ako da, zašto? Ako ne, zašto? Budi zahvalna i na dobrom i na lošem i kreiraj život koji želiš.
Foto: Privatna arhiva