Bojana Vunturišević otkrila nam je zašto je dobro biti u njenoj koži, šta za nju znači sloboda, koja su njena omiljena mesta u Beogradu i zašto nikada ne peva na karaokama.
Zašto je dobro biti „ja”?
Postoji nekoliko razloga zašto je dobro biti ja, a ono što je zajedničko tim razlozima i što ih povezuje je: muzika. Muzika u mom slučaju podrazumeva širok spektar delatnosti. Pišem pesme, reči i muziku, vodim dečji hor koji broji oko 40 članova, sviram klavir, ponekad pišem muziku i za pozorišne predstave, na koncertima srećem puno ljudi kojima moja muzika znači i ti ljudi me često obasipaju ogromnom količinom ljubavi. To je moj posao koji je nastao iz velike strasti koju prema muzici gajim još od najranijih godina mog života. Svirati, pevati i od toga živeti zvuči kao privilegija. Zato je dobro biti ja.
Kakvu kafu piješ?
Kafu pijem isključivo ujutru i isključivo tursku bez šećera. Pravim je na takozvani sarajevski način tako što pustim da mi voda provri u ketleru, zatim propržim malo kafe u džezvi i onda je prelijem kipućom vodom. Ta kafa, jutarnja i moja jedina tokom tog dana, mora biti jaka, jer dan mora početi jako.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Meni su mir moja porodica i prijatelji. Čuvam ih, negujem i mazim. Najiskonskiji mir osećam kada sam sa svojim detetom, kada sam u kući u kojoj sam odrasla, ali i u domu koji sam sama napravila. Takođe volim da se osamim u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima, onda kada ceo svet spava.
Šta je za tebe sloboda?
Na ovom svetu, jedino su deca slobodna.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Mislim da ljudi dovoljno znaju o meni. Osećaju me kroz moje pesme jer u njima dajem sebe i svoje osećaje kao na tacni. Znaju da volim da volim, da je nekad i tuga prisutna na max, da sam Jugoslovenka, feministkinja, da sam nekad sklona potrošačkim porivima, a sada su saznali i da volim da pijem tursku kafu. Ma sasvim dovoljno.
Koja je poslednja knjiga koju su pročitala?
Lana Bastašić „Uhvati zeca”.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Ne pevam na karaokama jer se stidim, a i ne bih da se namećem. Mikrofon je stalno kod mene, tako da ga na karaokama ustupam drugim ljudima kojima mikrofon nije svakodnevica. Eventualno mogu da im pevam terce.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Sada bih volela da šetam selom, i neka to selo bude na moru. Dakle, Rose u Crnoj Gori ili Milna na Hvaru. Leti bežim iz gradova.
U Beogradu….
Beograd je najlepši leti i to noću. Biram granicu Palilule i Starog grada. Te ulice su mi najlepše.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Šta treba da uradimo nas dve da bismo sledeće godine tri meseca bile na moru?