Ima jedna devojka. Žena zapravo, deluje kao kompletna pojava, uspešna, utegnuta, deluje strogo i precizno. Deluje. U senci te mlade, lepe i ostvarene žene, sedi jedna devojčica, ambiciozna, sa koferom punim površnih klinačkih snova i željna ljubavi. Zvaćemo je N, tako je elegantnije.
N je propatila, mnogo, mnogo više nego što to želi da pokaže. Izgubila je oca na način na koji ni jedna devojčica ne sme da ga izgubi. Jer otac je heroj, otac je štit, otac je zid, nije kapija.
Zamenila ga je mužem, kao što to mnoge devojčice rade polu svesno ili potpuno nesvesno, potiskujući probleme pod tepih dok im đubre ispod tepiha ne postane toliko masivno da ih zbaci sa kauča na kojem misle da udobno sede. Međutim, muž takođe nije bio ni muž, a kamo li kombinacija oca i muža, bio je prijatelj. I to je otp to. Ona je bila istrajna u toj svojoj želji da makar i na silu održi porodicu koju nikad nije osetila u tom konvencionalnom smislu, borila se, ali sa vetrenjačama.
Mala/velika N je inače veliki borac, ne odustaje i ne predaje se, uspela je da izgradi iz početka potpuno porušeni Lego zamak bez prospekta. Započela je svoj posao i podigla ga je iz nule, takoreći, iz minusa. Morala je, ali mnogi su morali pa nisu uspeli. Ona jeste.
Potom se zaljubila i dala šansu još jednom muškarcu sa kojim je zamislila budućnost. Ali, to nikad ne ide onako kako smo mi zamislili, zar ne? Gotovo deluje da je sa neke strane birala ljude za koje je potajno u sebi znala da će je razočarati, jer se u razočarenju bolje snalazila, N nije znala i ne zna šta bi zapravo radila sa osećajem sreće i ispunjenosti, kao i sigurnosti, to bi joj bilo strano. Nešto kao kad bi lavici donosili gotov plen, bez da ga lovi.
Iako je prelepa, uvek savršeno skockana, kao da je PR neke velike korporacije, njen pogled je tužan, u njenim prelepim kameleon očima se mogu prepoznati bol, patnja, borba. I puno neuzvraćene ljubavi.
Problem u svemu je što N više ne veruje u William Wallace-a iz Bravehearta, ne veruje u Jimmy the sainta iz Denvera, ne veruje u Doug-a iz The Town-a. Ona samo veruje u friendly safe zone, u wannabe gradske džukce kojima je bitnija Instagram slika sa dobrom čukom na BMW instrument tabli, nego da im se partnerke osećaju kao žene. I ne veruje sa pravom.
I ako se u nekom slučaju i pojavi lik sa karakteristikama autentičnog šmekera i frajera, ona će mu tražiti krivu obrvu kako bi ga iz straha odaljila što pre. Pre nego što uspe da je povredi.
Beograde, koji ti je … ? Kako se ovo događa na tvojoj straži?
Čuvajte svoje žene, majke, sestre, volite ih i pazite, čak i kad izgledaju kao da im to nije potrebno.