Iako smo o značaju celebrity stilista i načinu oblikovanja trendova uveliko govorili, ono što je ostalo nedorečeno jeste šta je njihova pojava devedesetih godina predstavljala je mnogo više od pukog prolaznog trenda — bio je to odraz jasne transformacije u odnosima između medija, industrije zabave i tekstilne industrije. Upravo taj trenutak zauvek je promenio način na koji percipiramo moć i estetiku u javnom prostoru. Holivud je oduvek je bio svojevrsni kontrolisan svet, u kojem su studiji krojili izgled svojih zvezda, stvarajući uniformisanu viziju glamura koja je odgovarala njihovim potrebama. Međutim, devedesetih godina, globalizacija i rast konzumerističkog društva izazvali su decentralizaciju modnog izraza, a stilisti su postali ključne figure u ovom novom, dinamičnom prostoru.
Kada se Gwyneth Paltrow pojavila u crvenom Gucci odelu od pliša, stil na crvenom tepihu više nije bio pitanje izgleda već identita.
Glumica je u tom periodu lično kontaktirala velike modne kuće, a prelomni trenutak u njenoj karijeri bila je roze custom made Ralph Lauren haljina kojoj je nosila na dodeli Oskara 1999. Podsetimo se da je upravo te godine osvojila nagradu za najbolju glumicu u glavnoj ulozi, za film “Shakespeare in Love”. Bilo je to vreme kada je crveni tepih ponovo postao mesto performansa – arena u kojoj su se slavne ličnosti takmičile za pažnju medija, publike i dizajnera. Gwyneth Paltrow i njene savremenice shbatile su da, sarađujući sa istaknutim dizajnerima, mogu ne samo osigurati svoju prisutnost u medijima, već i postati globalni modni fenomen.
Madonna u Gucci runway komadima na dodeli MTV nagrada dodatno potvrđuje tezu o uticaju tadašnje mode koja je još jednom uspela da prodre u redove pop kulture. Ubrzo su veliki brendovi počeli da angažuju ono što je nama danas poznato pod pojmom celebrity stilista koji su bili zaduženi isključivo za poznata lica na sceni. U tom smislu, stilisti nisu bili samo kuratori kombinacija, već stratezi javnog imidža, upravljajući percepcijama i stvarajući most između holivudskih zvezda i jedva dokučive modne elite.
Posmatrano iz perspektive dašanjeg trenutka, ovaj pomak nije samo transformisao modnu industriju, već je redefinisao ulogu celebrityja u savremenom društvu. Do tada, oni su bili pasivni primaoci estetike koju im je industrija nametala, da bi ubrzo postali aktivni agenti u kreiranju svojih vizuelnih narativa. Ova promena je omogućila slavnim ličnostima da izgrade imidž kroz modu, pretvarajući svoj izgled u komunikacijski alat – sredstvo putem kojeg se modna i kulturna značenja mogu interpretirati i kontekstualizovati. Sarađujući sa dizajnerima kao što su Tom Ford, Calvin Klein, Ralph Lauren, pa i Tommy Hilfiger stilisti su omogućili slavnim ličnostima da postanu personifikacije ovih luksuznih brendova.
Sa druge strane, ne zaboravimo da ovaj proces takođe naglašava suptilnu igru moći između Holivuda i modne industrije.
Dok su dizajneri imali koristi od vidljivosti koju su im pružale slavne ličnosti, oni su imali koristi od simboličkog kapitala koji su im dizajneri dodeljivali kroz prestižne kreacije. U ovom kontekstu, stilisti su bili ti koji su održavali delikatan balans, pregovarajući između zahteva modne industrije i potreba omiljenih holivudskih zvezda. Njihov uspeh se merio ne samo kroz spektakularne trenutke na crvenom tepihu, već i kroz njihovu sposobnost da savladaju složeni društveni pejzaž u kojem se ukrštaju politika tekstilne industrije, popularnost i potrošačka kultura.
Ovaj fenomen dokazuje da moda i zabava nisu odvojene sfere, već isprepleteni sistemi koji se međusobno nadopunjuju. Moć celebrity stilista leži u njihovoj sposobnosti da oblikuju ne samo ono što zvezde nose, već i kako se one doživljavaju – kao kulturni proizvodi u neprekidnom dijalogu sa širim društvenim silama. Najskoriji primer su svakako Zendaya i njen dugogodišnji stilista Law Raoch koji su započeli novu eru strateškog partnerstva dve naizgled nespojive industrije.