Sekundarno tržište luksuzne robe neretko se pogrešno percipira kao pretnja za same brendove koji preovladavaju tim sektorom. Mnogi veruju da preprodaja smanjuje ekskluzivnost i vrednost luksuznih proizvoda, stavljajući u pitanje integritet brendova kao što je Chanel, Hermès, Prada i Miu Miu. Međutim, istina je daleko složenija.
James Reinhart, CEO američke online platforme ThredUp, predviđa da bi tržište polovnih proizvoda moglo dostići vrednost od 350 milijardi dolara do 2028. godine, rasteći tri puta brže od globalnog tržišta odeće. Ovaj trend ne samo da odražava promene u kupovnim navikama potrošača, već i ukazuje na fundamentalnu transformaciju u načinu na koji posmatramo luksuz. Rastuća popularnost platformi poput Vestiaire Collective, ThredUp i The RealReal pokazuje da potrošači sve više cene održivost, ali i da su spremni da plate premijum cenu za ekskluzivne, retke komade iz prošlih kolekcija. Iako se može činiti da ovo narušava status brendova, u stvarnosti sekundarno tržište može biti njihov saveznik.
Naime, luksuzne torbe koje se preprodaju po višim cenama nego što su inicijalno kupljene, kao što su recimo Birkinke, pomažu u jačanju imidža brenda. Ove transakcije ne umanjuju vrednost brenda, već povećavaju njegovu percepciju kao simbol statusa i ekskluzivnosti. Kupovina polovnog luksuza često postaje ulazna tačka za nove potrošače koji se kasnije odlučuju za neposrednu kupovinu novih proizvoda.
Sekundarno tržište, takođe, može promeniti koncept troškova nudeći percepiranu pristupačnost luksuza.
Ovo stvara paradoks: umesto da smanjuje vrednost, sekundarno tržište može dodatno ojačati identitet brenda stvarajući novu vrstu potrošačkog ponašanja gde luksuzni proizvodi postaju još poželjniji. Sekundarno tržište pruža brojne mogućnosti i za brendove i za potrošače. Ukoliko brendovi odluče da učestvuju u ovom procesu postoji velika verovatnoća da će time proširiti svoju ponudu, privući lojalne potrošače i ojačati svoju poziciju u digitalnom svetu. Osim toga, učestvovanje u secong hand trendu može biti snažan potez ka održivosti, dodajući novu dimenziju vrednosti luksuznim proizvodima.
Bilo kako bilo, jedno je jasno – sekundarno tržište nikako ne ugrožava luksuzne brendove već ima postaje svojevrsni saveznih u konzumeristučkom društvu u njegovoj evoluciji. Kroz ovu sinergiju, luksuz ne samo da opstaje, već se prilagođava i cveta u novom, održivom i digitalnom svetu.