Korisnici TikToka od početka ovog meseca mogu kupovati Amazon proizvode bez napuštanja aplikacije. Ovaj korak, kažu, stvoriće shopping bez otpora. Youtuberi mogu da unovče svoje linkove kroz Shopify, a gledaoci Emily in Paris da kupe njene autfite putem Google Lens. Ako shopping postaje ovoliko lak, gde nas to vodi? I kako da prestanemo da budemo shoppingoholičari ako sistem potpiruje ovu adikciju?
Postoji neka vrsta neizdrža kod većine koji to sebi mogu da dozvole, a to je osećaj da posle nekog vremena MORAMO nešto da kupimo. U okolinama kao što je zemlja u kojoj živimo, sreća u nesreći je da nemamo previše opcija. Međutim, u Americi, Kini, ali i Evropi, loše shopping navike su podržane. Impulsivne odluke i instant gratifikacija su omogućene raznim sistemima, gde uz par klikova, nešto što vam nužno ne treba završava u vašoj korpi. A kreditna kartica sa manjim stanjem nego par trenutaka pre. Počev od toga da kartice i digitalni novac nemaju tu “težinu” kao keš, kupovina je toliko postala brza, laka i nepromišljena da nemamo vremena ni da se pokajemo.
Nova realnost
Zagovornici održivosti su zabrinuti da će ovakva partnerstva dodatno usmeriti potrošačko ponašanje u pogrešnom pravcu. Ne samo da omogućavaju prekomernu potrošnju, već je podstiču. Socijalne mreže su skratile korake u kupovini i time pogurale prekomerno konzumiranje. A zapravo “otpor”, odnosno, vremenski utrošak koji je neohodan da dođete do onoga što želite je neophodan. Da bismo zaista osetili težinu svojih odluka, neophodan je proces. Ako uklonimo sve barijere pri kupovini, uklanja se period promišljanja, koji često dovede ljude do osvešćenijih namera.
Mi smo i dalje pod uticajem evolutivnih impulsa, gde većinu odluka donosimo kako bismo pokazali status, gomilali resurse i bili drugima privlačni. Prekomerno konzumiranje treba da postane tabu, kao što je pušenje, pijenje alkohola i ostalo. Moda i dalje može da utiče na kulturu ali nažalost oni koji donose odluke biraju da gomilaju svoja bogatstva na uštrb vašeg blagostanja.
Svi mi smo u neku ruku shoppingololičari, samo se razlikuju načini na koje trošimo svoj novac. Neki skupljaju kozmetiku, neki gomilaju hranu dok se treći dave u tehnici. Šta god da je u pitanju, osećaj da ništa nije dovoljno ne prestaje.
Pop-up prozori koji usporavaju proces kupovine i podstiču potrošače da preispitaju svoje odluke imaju potencijal. Šta ako bi digitalne aplikacije za garderobu bile integrisane u proces e-shoppinga, pa bi pri pokušaju kupovine još jedne bele majice usledio podsetnik da već posedujete tri? Ili da se uvede digitalni zakon da influenseri i advertajzeri imaju prava na limitiran broj reklama u toku godine? Postoje načini na koje korak po korak možemo da usmeravamo ljude ka pozitivnijim odlukama. Pitanje je trenutka kada će i takve opcije biti uključene u naš svakodnevni život.