Kako smo došli do toga da je Srbija izraženo rusofilska zemlja tema je o kojoj bi moglo da se piše danima. Ali realnost je takva da je Putin verovatno u ovom trenutku popularniji u Srbiji nego čak i u Rusiji. U takvoj zemlji svaka pozitivna vest iz Rusije se uzima zdravo za gotovo, a svaka negativna se pripisuje zloj zapadnoj propagandi.
Upravo je takva situacija s rastom ruske nepobedive ekonomije, kao što to Putin kaže, koja raste bez obzira na rat i sankcije. I dok takve informacije greju napaćene duše domaćih fanova majke Rusije, realnost je da samo ozbiljno neinteligentnom i neinformisanom čoveku može nešto ovako da zvuči logično.
Od svih svetskih lidera koji su ljubitelji spinovanja Putin je level pro.
Bacanje u oči samo informacija koje mu odgovaraju, uz poslovičnu netransparentnost, godinama uspeva da pre svega svojoj javnosti kreira šareni miraž. Istina je da je statistički gledano BDP Rusije imao dobru stopu rasta 2023. i 2024. godine. Da ne zamaram s procentima, ovaj tekst ipak nije pisan za Forbes Srbija. Ispod informacije o ovom rastu krije se suština koja se, dosta nevešto, pokušava našminkati kako bi se baba prikazala kao devojka.
Rast koji ruska ekonomija beleži vođen je gotovo isključivo abnormalnim ulaganjem u vojnu industriju i sektore koji je prate. Rast ekonomije kroz rat nije ništa novo, Amerikanci godinama rešavaju pužuću recesiju otvaranjem ratnih zona širom sveta. S tim što je američka ekonomija strukturno zdravija od ruske, koja se, pored rata, suočava i sa sankcijama. Ruskoj vojsci su svakog dana neophodni novi vojnici. Dobrovoljci, kako ih nazivaju ruski mediji, dobijaju bonuse za prijavljivanje od gotovo 25.000 dolara i uz to imaju plate koje su oko pet puta veće od proseka. Finansijski podsticaji koji su značajni pre svega za ruralne delove Rusije rezultiraju u tome da ljudi napuštaju poslove u fabrikama i postaju vojnici.
Priliv novca od vojnika, kako bonusa tako i plata koje njihove porodice primaju dok su oni na ratištu, rezultira u povećanoj potrošnji, što je takođe jedan od uzroka rasta ekonomije.
S druge strane, porast broja vojnika s jedne i veliki broj ljudi koji je napustio Rusiju od početka rata, rezultira smanjenom radnom snagom, što se koristi kao fiktivni pokazatelj smanjenja stope nezaposlenosti. Manje radne snage tera rusku privredu da povećava plate, što pored povećanih troškova nabavke sirovina usled sankcija, rezultira povećanjem troškova proizvodnje, a samim tim i povećanjem cena proizvoda. Sve to zajedno rezultira povećanjem stope inflacije koja je, prema zvaničnim podacima, blizu 10 odsto, a realno će biti da je znatno viša. Rast inflacije znači da novac vredi manje, što samim tim smanjuje potrošnju, što vodi u recesiju koja će prvo pogoditi deo privrede koja nije vezana za vojnu industriju.
Rusija još uvek uspeva da izvozi energente, iako je broj kupaca usled sankcija sve manji, što je uslovilo da je cena koja se ostvaruje niža pa su samim tim i državni prihodi znatno smanjeni. U odsustvu boljih rešenja, država je podigla sve poreze, što će u vezi sa onim što je već navedeno dodatno smanjiti raspoloživ novac, a samim tim i potrošnju. I na sve to rublja je počela ozbiljno da devalvira, to jest da gubi vrednost.
Rezultat ovog po mnogo čemu nepotrebnog rata po Rusiju će biti devastirana ekonomija, koja i pre početka nije bila izbalansirana u velikoj meri. Putin je povukao ceo narod sa sobom u sumanutu igru ruskog ruleta. U cev pištolja je stavio jedan metak i prislonio cev na slepoočnicu. Ne svoju, već celog naroda. Povukao je obarač 2023. godine i klik. Sreća. Isto je uradio i 2024. i opet klik. I ove godine je povukao obarač i opet klik. Kockarska sreća je promenljiva. Sledeće godine će se ili završiti rat ili će pištolj opaliti. Treće opcije nema.