Bad Bunny nije jedini koji je učinio nešto istorijsko ove godine na sceni Super Bowla… Ricky Martin je prvi otvoreno gej muškarac koji je ikada nastupio u halftime show.
Kada je Bad Bunny zauzeo Levi’s stadion u Santa Klari kao zvezda kakva jeste — bilo je odmah jasno da ovo nije samo još jedan show u poluvremenu. Nastup će mu se potvrditi kao istorijski — postao je prvi izvođač koji gotovo u potpunosti nastupa na španskom jeziku na toj sceni. Dodajte na to portorikanske zastave, poetične slike iz života Latinske Amerike, i suptilnu, ali jasnu poruku ponosa i jedinstva… bio je to tehnikolor šou prepun značenja. Ali u tih 13 minuta eksplozije zvuka i boja, krio se još jedan ključni trenutak.
Sedeći na jednoj od plastičnih stolica koje evociraju sada već kultni kover Bad Bunnyjevog albuma „DeBí TiRAR MáS FOToS“, Ricky Martin je otpevao strofu iz pesme „Lo Que Le Pasó a Hawaii“, koja upoređuje kolonizaciju Havaja i njihovo proglašenje saveznom državom sa kolonizacijom Portorika kao teritorije SAD, ali se takođe dotiče tema džentrifikacije koja se dešava na oba mesta. I time učinio nešto što — čak i usred sve te slojevite simbolike — zaslužuje svoj naslov: time se u istoriju upisao kao prvi otvoreno gej muškarac koji je nastupio na Super Bowl poluvremenskom showu.
Ovo nije malo. Ovo nije sporedno.
Martin je muzička legenda decenijama: od srca obožavanog člana benda Menudo do globalne pop zvezde koja je rušila rekorde na osvitu novog milenijuma. Ali sve do 2010. godine njegova seksualnost nije bila javna. Kada je to otkrio, bio je to prekretnica za latinoameričkog muzičara na vrhuncu karijere — čin hrabrosti u industriji i kulturi u kojoj heteronormativne vrednosti često dominiraju, makar pojavno. Da sada stoji na najvećoj fudbalskoj sceni sveta — rame uz rame sa jednim od trenutno najpopularnijih izvođača na — bila je to tiha, ali značajna kulturološka promena. Martin je prethodno pohvalio Bad Bunnyja u otvorenom pismu objavljenom u portorikanskim novinama El Nuevo Día zato što je predvodio „pozornice širom sveta noseći svoj jezik, svoj akcenat i svoju priču“. „Znam šta znači uspeti a ne odreći se svog porekla“, dodao je Martin. „Znam koliko je to teško, koliko košta i šta se žrtvuje kada odlučiš da se ne menjaš zato što drugi to traže od tebe. Zato ono što si postigao nije samo istorijski muzički uspeh, već i kulturološka i ljudska pobeda.“ „Pobedio si bez menjanja boje svog glasa“, nastavio je Martin. „Pobedio si bez brisanja svojih korena. Pobedio si ostajući veran Portoriku.“ Uzgred, Bad Bunny i izvođač hita „Livin’ La Vida Loca“ prvi put su sarađivali 2018. godine na pesmi „Caro“ sa debitantskog albuma 31-godišnjeg pevača „X 100pre“.
U svetlu miliona televizijskih ekrana, tokom termina koja je i dalje najgledaniji američki prenos izuzev izbornih noći, Martinovo prisustvo je promenilo kontekst trenutka. Ovo nije bio samo nostalgični cameo jednog od veterana latino muzike; bio je to prenos baklje — naglašavajući vidljivost LGBTQ+ zajednice na platformi gde se retko pojavljuje, osim u suptilnim nagoveštajima ili kodiranim porukama. S tim u vezi, u jednom od segmenata Bad Bunnyjevog Halftime Showa videćemo gej par u vrelom plesu — nešto što je i dalje retko u tako visokopublicitetnim nastupima.
Super Bowl show je uvek bio pokretač pop kulture: spektakli gde se legende stvaraju i prepliću uživo. Ali istini za volju, retko kada ova scena služi za otvorene izjave o identitetu, naročito seksualnom.
Martin je izvođač koji već godinama personifikuje nepopustljivu queer prisutnost u komercijalnoj muzici — čak i kada mainstream nije uvek znao kako o tome da priča. Njegovo prisustvo bilo je podsetnik da je vidljivost važna svuda, čak i na događajima koje milioni porodica gledaju zajedno jedne nedelje uveče. U kulturnom pejzažu gde su diskusije o identitetu, jeziku i pripadnosti glasnije nego ikada, Martinov cameo — podeljen sa sunarodnikom Portorikancem čiji rad sam po sebi simbolizuje jezički i nacionalni ponos — ohrabruje na više načina.
U retrospektivi, Super Bowl. možda neće biti zapamćen samo kao noć kada je Bad Bunny doveo latino muziku na najveću fudbalsku scenu (ozbiljno trigerujući Trumpa) — već i kao noć kada je Ricky Martin ponovo stao u svetlo reflektora, podsećajući milione da vidljivost koja je nekada bila periferna sada stoji u centru najgledanijih prenosa na svetu. Jonathan Knight, član grupe New Kids on the Block, nastupio je na Super Boulu 25 godine 1991, pre nego što se javno deklarisao kao gej (Knight je javno autovan 2009. godine). Sa druge strane, Martin se javno deklarisao kao gej 2010. godine, nakon godina suočavanja sa pitanjima o svojoj seksualnosti.
U objavi na engleskom i španskom na svom sajtu, rekao je: „Nastaviti da živim kao do danas značilo bi neizravno umanjiti sjaj s kojim su moja deca rođena. Mnogi su mi govorili: ‘Ricky, to nije važno’, ‘nije vredno toga’, ‘svi ti godinama uloženi rad i sve što si izgradio će se srušiti’, ‘mnogo ljudi u svetu nije spremno da prihvati tvoju istinu, tvoju stvarnost, tvoju prirodu’. Pošto su svi ti saveti dolazili od ljudi koje duboko volim, odlučio sam da nastavim život ne deleći sa svetom svoju potpunu istinu. Dozvoliti sebi da me zavede strah i nesigurnost postalo je samoprognoza samosabotaže. Ove godine u tišini i refleksiji učinile su me jačim i podsetile me da prihvatanje mora doći iznutra i da mi ovakva istina daje moć da savladam emocije za koje nisam ni znao da postoje. Ponosan sam što mogu da kažem da sam srećan homoseksualac. Veoma sam blagosloven što sam ono što jesam.“
Zato je gledati ga pored Bad Bunnyja — kako peva na španskom, priziva kolonizaciju, istoriju i raseljavanje — na najagresivnije strejt, korporativnoj bini u zemlji, značilo više od puke reprezentacije. To je bilo ponovno ispisivanje konteksta. Super Bowl nije Pride. Nije bezbedan prostor. To je ritual normalnosti. A Ricky Martin nije došao da bude normalizovan. Došao je kao gej muškarac koji nije nestao posle autovanja. Latino umetnik koji je izabrao teži put, utabavši staze za generaciju Bad Bunnyja. Poruka je glasila: možeš da ostariš, možeš da zadržiš svoju kulturu, možeš da živiš otvoreno i ne moraš ništa od toga da menjaš da bi ostao relevantan.
U kulturi koja je i dalje opsednuta time ko pripada, a ko mora da se uklopi, gej Portorikanac u pedesetim koji peva na Super Bowlu nije delovao samo kao zabava. Gledajući ga sinoć na bini sa koje je eksplodirala beskompromisna autentičnost, čini da i sam budem malo ponosniji nego juče. Takođe, bože zdravlja da svi tako izgledamo sa 54.