Demokratija i ljudska prava su veoma fragilni koncepti čak i u zemljama koje imaju dug staž po ovim pitanjima. Samo gledajte kako grupa, ajde recimo, neodgovornih ljudi korak po korak razgrađuje neke od ovih institucija u Americi i koliko brzo će doći do erozije svega što se naziva demokratskim. Kod nas je demokratija takoreći u pelenama. Čak je i teško vući paralele sa decom i hodanjem, jer bi naša demokratija bila dete koje bi tek naučilo da hoda, pa bi mu neko polomio noge, i tako ukrug. Potrebno je biti realan da se ni političke elite, kao ni samo društvo, nisu baš polomili u želji da izradimo demokratske institucije, u pravom smislu te reči. Neki možda nisu imali dovoljno vremena, drugi nisu imali dovoljno moći, a treći jednostavno nisu hteli.
Kičma demokratije, po mom mišljenu, svakako su mediji koji garantuju osnovno ljudsko pravo čoveka da bude informisan. Što je moguće objektivnije. U eri društvenih platformi, uopšteno se gubi izbalansiranost i svi mediji se, pre ili kasnije, okreću nekom svom bližem političkom polu. U najvećem delu sveta to su obično mediji koji su više konzervativni sa jedne, i oni recimo liberalniji sa druge. Ali, svako ima izbor.
Obaveštajni rad, ili što Amerikanci nazivaju intelligence, svodi se na sposobnost analiziranja dostupnih podataka. Pa hajde da probamo, može da bude zabavno.
PPF je, bar formalno, češki investicioni fond koji ima jako diversifikovan portfolio investicija u mnoge industrije i na mnogim tržištima pre svega centrale i istočne Evrope. U taj portfolio ulazi i investicija u telekomunikacije u Srbiji do koje je došlo akvizicijom kompanije Telenor. Kasnijim rebrendingom nastao je Yettel.
E sad. Prošle godine PPF prodaje 50% plus 1% učešća u svom biznisu, vodećoj telko kompaniji iz Emirata, koja je nekad nosila ima Etisalat a sad se odaziva na ipak privlačnije ime e&. Nekoliko informacija vezano za e&. Poznato je da u Emiratima, koji su de facto monarhija, ljudska prva i demokratija nisu preterano u fokusu, ali je sve lepo zamaskirano velikim biznisom. Takođe e& nije bio prisutan u zemljama poznatim po razvijenim demokratijama. To su mahom afričke i azijske kvazi monarhije ili jednostavno autoritarni režimi.
Idemo dalje. Prošle nedelje ta zajednička recimo emiratsko-češka kompanija, ali gde su ipak Emiraćani većinski vlasnici, preuzima 100% udela u kompaniji SBB od strane jednog drugog fonda, United Group. Tako je onaj zli čika Šolak.
Odluka da United Group proda SBB je, iz poslovnog ugla, više neko logična. Kompanija je uvučena, svesno ili nesvesno, u rat sa državom oličenom u svemoćnom Telekomu, u koji su se slili neograničeni resursi zadnjih godina, uz jasnu želju da se značajno smanji tržišni udeo SBB-a samim tim i gledanost nekih njihovih kanala koji imaju nešto drugačiju uređivačku politiku. Telekom je kupovao sadržaj kao što žene kupuju u Zari – na mid season saleu. Što više i crno ako je moguće. I naravno da jedan fond nema nemaru da glumi revolucionara. jer je ipak tu da bi ostvarivao ekonomsku dobit, a to je pod navedenim uslovima bilo gotovo nemoguće.
Tu smo gde smo. Kad se analizira sve napisano, deluje da ono što nas deli od buđenja u Mordoru jednog nasumičnog jutra je odluka nekih drugara iz Emirata da, recimo, treba skinuti dva programa sa kabla. Jer su recimo neprofitabilni. A znamo da su se Emiraćani pokazali kao dobri parteri.
Zanimljivo je da je izvorno značenje reči Idiot predstavljalo nekog do je neupućen u javne poslove. Neznalica. U Antičkoj Grčkoj se smatralo da je čovek ograničen ukoliko se ne bavi javnim poslom, politikom. Zato su upravo idiotima nazivali takve ljude, što je kasnije preuzeto i dobilo značenje koje ima danas. A mi, dok čekamo da nam ugase svetlo, već smo odavno idioti na starogrčkom. Ili idijoti po novo-srpskom.