Modni konzumenti polako shvataju da se proizvodi nekih od najvećih svetskih luksuznih brendova često prave za delić cene po kojoj se prodaju. Da li smo stigli do trenutka suočavanja sa istinom?
Nakon što je skandal o proizvodnji Dior tašni obišao svet, jedan od izveštaja navodi da Dior Book tote, koja košta 2.780 dolara se proizvodi za samo 57 dolara. S obzirom da je istraga i dalje u toku, detaljne informacije o cenama proizvodnje nisu dostupne. Ipak, sama činjenica šta se dešava snažno pogađa industriju. Ovo se događa ubrzo nakon izveštaja iz marta, koji je optužio Loro Piana za naplaćivanje 9.000 dolara po džemperu, gde saznajemo da brend odvaja mizerne sume za zajednicu koja obezbeđuje vlakna vune od kojih je izrađen.
Cene skaču, kvalitet opada
Veće marže postoje u luksuznoj industriji jer proizvodi koštaju više za izradu i proizvode se u manjim serijama. Ove marže mogu biti i do 80 procenata, u poređenju sa 10 do 20 procenata za high street brendove.
Poslednjih godina, cene luksuzne robe su naglo porasle. Brendovi pokušavaju da održe marže jer se troškovi materijala i svih aspekata proizvodnje nastavljaju da povećavaju. U proseku, luksuzni brendovi su povećali cene svojih popularnih torbi za 50 procenata od 2019. godine.
Luksuzni modni brendovi se ponose izradom i plasiranjem svojih univerzuma (čitaj: prodavanjem magle), ali uprkos tome, konzumenti primećuju veliki pad u kvalitetu. Nemam ništa protiv storytellinga, u tome i leži čar modne industrije. Ali bela majica je i dalje bela majica, bilo da je platite 100 ili 700 evra. Jednako se haba, jednako pere, a razlike u kvalitetu uopšte nema. Ready-to-wear je često napravljen od preosetljivih materijala koji moraju da se neguju i paze kao da nije u pitanju samo odeća. Em što platite mnogo em što morate da vodite računa kao da je dragoceno.
Dok su ranije modne kuće pravile sve interno i ručno, sada brendovi moraju da se oslanjaju na outsourcing i brojne lance snabdevanja. Baš zbog toga, nepravilnosti se češće događaju i teže ih je uočiti.
Uticaj na prodaju i potrošače
Neki kupuju luksuzne artikle jer im donosi osećaj superiornosti, neki vole storytelling ali svi kupuju jer znaju koju kulturološku moć moda sa sobom nosi a sa time i status. Bilo da želite da pokažete svoje znanje o istoriji brenda ili dizajnu, do onih kojima je to najmanje bitno, svi pripadamo nekoj grupi potrošača. Luksuz je oduvek bio simbol moći a ono što nosimo nas je rangiralo/rangira u ekonomsko-socijalnim krugovima.
Sa sve većom svešću o maržama u luksuznoj modi, hoće li potrošači i dalje smatrati takvu robu aspirativnom za nošenje?
Dokle god se procesi proizvodnje budu rasvetljavali, sve veći deo srednje klase će se okretati potencijalno drugim opcijama konzumiranja mode. Ukoliko niste bezobrazno bogati, sigurno vam nije drago da izdvojite 2.780 dolara za nešto što je koštalo 57 da se proizvede. A koliko gubitak konzumenata iz srednje klase šteti luksuznoj modi, možemo već da vidimo. Gucciju je u drugom kvartalu ove godine opala prodaja za 20%. Profit Kerrying grupacije koji drži Gucci je pao za 42% , uz značajan pad u prihodima od brendova poput Bottega Veneta i Yves Saint Laurent.
Ne samo da se nalazimo u inflaciji, već i visoki skokovi cena u modnoj industriji doprinose tome da je srednja klasa sve manje zainteresovana da potroši novac. Dok se modna industrija bori sa načinima kako da i dalje profitira, otpuštajući dizajnere i direktore, zaboravljaju da se zapitaju da li zaista leži problem u radnoj snazi.
Za sada vidimo posledice, a kako će industrija reagovati je nepredvidivo kao i sve do sada.