Glumica Mina Sovtić kaže da se i dalje trudi da pronađe svoj mir, priznaje da bi volela da ljudi znaju što manje stvari o njoj jer želi da bude poznata i priznata kroz svoj rad i otkriva šta bi pitala samu sebe.
Zašto je dobro biti „ja”?
Jer volim životinje, imam divnu ćerku, i volim da čitam. Imam porodicu koja me voli i podržava. I najvažnije, jer znam to da cenim.
Kakvu kafu piješ?
Kad sam na režimu Ane Petrović, amerikano. Ponekad, kad sebi dam oduška, iced latte doubleshot.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Ne znam, i dalje se trudim da ga pronađem. Neke jednostavne fizičke radnje čoveku daju mir. Na primer, imati postojan ritam spavanja (što ja nemam) i obaveza meni daju mir. I more, uvek more!
Šta je za tebe sloboda?
Da mogu da radim šta hoću, kada hoću. Ali da li uopšte postoji prava sloboda? Možda je i ne želim!
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Što manje! Ako već moraju, volela bih da budem poznata samo kroz moj rad i ideje, a ne kroz privatni život.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
Možda je kliše, ali tek sam sada pročitala Marka Aurelija „Meditacije ili Samome sebi”, i kupila je svim bliskim ljudima. A poslednji dobar roman koji sam pročitala je „Vrli novi svet” Oldusa Hakslija i svima bih ga preporučila!
Koju pesmu biraš na karaokama?
Uu, pevam šta god da mi daju a da znam! Volim ’80-te, Bonnie Tyler, Blondie, i to.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Zadovoljna sam tu gde sam, ali volela bih da odem u Afriku zimi. Ne mora grad, naprotiv, može i priroda.
U Beogradu…
…sam kod kuće!
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Evo baš ovo od gore: šta je sloboda i da li smo spremni da je branimo?
Foto: Monika Pavlović za Draganu Ognjenović