Revija za Resort 2026, modne kuće The Row, bila je nešto drugačija. Pored toga što su drugi put za redom telefoni bili zabranjeni, lista zvanica je bila dosta manja nego ranije. Na bulevaru Rue des Capucines bila je lokacija koju je The Row odabrao za reviju. U prostoriji je bila samo nekolicina stolica i dve sofe na kojima su gosti mogli da sede. U suprotnom, pod je bio sledeća najbolja opcija. A da li je postojao broj sedišta na podu? Naravno da ne. Upravo ovim potezom, klasična modna hijerarhija je potpuno ometena kao i prestiž sedenja na glavnim mestima. The Row je jedna od onih luksuznih modnih kuća koja svojim cenovnim rangom, a sada i pametnim marketingom, pokušava da uveća svoj prestiž.
Na fashion weeku često možete da čujete kako nema dovoljno mesta za zvanice. To obično znači „dajemo prednost drugima“. Ali za jesen/zimu 2025. to je izgleda zaista bio slučaj. Nekoliko modnih kuća u Parizu smanjilo je obim revija, ostavljajući mnoge urednike i buyere bez mesta.
Sarah Burton je svoj dugo očekivani debi za Givenchy održala pred samo 300 gostiju. Slično tome, Haider Ackermann je za Tom Ford debitovao pred 200 odabranih zvanica. Ackermann je čak izjavio kako je intimnost deo luksuza, i kako ne bi trebala da bude dostupna svakome.
Kako brendovi teže ekskluzivnijim i intimnijim formatima revija, moraju ponovo da procene odnos između urednika, kupaca, influensera, poznatih ličnosti i prijatelja brenda koje primaju.
Pomalo prestiž, pomalo farsa
Nakon post-pandemijske pomame za spektaklima, gde su brendovi težili viralnosti na socijalnim mrežama i privlačenju Gen Z kupaca, sada se situacija menja. Upravo Gen Z kao aspirativna ciljna grupa počinje sve manje da ulaže u luksuz, te brendovi shodno tome da menjaju svoje taktike. Sada su nazad u fokusu stariji, ekonomski sposobni potrošači. Imajući to u vidu, luksuzni brendovi prebacuju težište sa influensera, poznatih ličnosti i socijalnih mreža nazad na kvalitet i ekskluzivitet.
Mlađe generacije su dostigle zasićenje društvenim mrežama i sve više ih privlače brendovi koji praktikuju gatekeeping. Intimnije revije pomažu u stvaranju želje i prestiža, dok sve više brendova prati pristup kuća poput Hermès i The Row, koje uspešno posluju uprkos ekonomskoj krizi, zahvaljujući svojoj distanci.
Brendovi se i dalje bore da razumeju ko dobija prednost. Ako se smanjuje kapacitet, to mora da se radi strateški. Ono što je i dalje najbitniji faktor je MIV (media impact value) određenih zvanica. To ne znači da će brendovi zameniti celu listu urednika i buyera za listu influensera ali kada se odlučuje o poslednjim mestima na reviji, zna se ko ima prednost. U koraku sa izgradnjom prestiža, doza viralnosti je neophodna. Jer kako bi mi svi, obični smrtnici postali zaintresovani? Kao što je uprkos ekskluzivnosti i intimnosti koju je The Row stavio u fokus, rezultat i pored toga bio viralan.
Luksuz i prestiž danas zahtevaju balans između tajanstvenosti i vidljivosti, a brendovi koji to uspeju da postignu ostaju relevantni. Na kraju, ekskluzivnost bez odjeka ne znači mnogo – zato se pažljivo bira ko sedi u prvim redovima, ali i ko priča priču dalje.