Burnout retko dolazi odjednom. Mnogo češće se prikrada kroz sitnice – stalno proveravanje mejlova, osećaj da nikada niste završili sve što treba, odlaganje pauze i naviku da čak i slobodno vreme pretvorimo u još jednu obavezu. Upravo zato prevencija ne mora da izgleda kao radikalna promena života. Ponekad su dovoljni mali potezi koji telu i glavi daju signal da ne moraju stalno da budu „uključeni“.
Ne počinjite dan telefonom
Prvih 15 do 20 minuta nakon buđenja pokušajte da ne otvarate mejlove, poruke i društvene mreže. Čim dan započnemo tuđim zahtevima i informacijama, mozak vrlo brzo ulazi u režim reagovanja. Kafa, tuširanje ili kratko istezanje bez ekrana mogu napraviti veću razliku nego što deluje.
U kalendar stavite i prazno vreme
Ako zakazujemo sastanke, obaveze i treninge, zašto ne bismo zakazali i pauzu? Dvadeset minuta bez konkretnog zadatka između dve obaveze može sprečiti osećaj da ceo dan samo jurimo iz jedne stvari u drugu.
Prestanite da svaku pauzu „koristite pametno“
Ne mora svaka šetnja da bude uz podkast, niti svaki ručak prilika da odgovorite na poruke. Mozgu je potrebno vreme bez novih informacija. Dosada, makar kratka, ponekad je upravo ono što nam nedostaje.
Napravite ritual završetka radnog dana
Ako radite od kuće ili često nosite posao sa sobom, odredite mali znak da je radni deo dana završen. Zatvorite laptop, napišite tri stvari za sutra i sklonite poslovni telefon. Granica između rada i odmora mora negde da postoji, čak i ako je sami morate napraviti.
Ne čekajte vikend da biste živeli
Jedna večera sa prijateljima usred nedelje, šetnja posle posla, knjiga pre spavanja ili sat vremena bez ikakvog plana mogu sprečiti osećaj da pet dana samo „preživljavamo“ da bismo dočekali dva slobodna.
Burnout se ne sprečava time što postajemo još bolji u organizaciji svakog minuta. Ponekad se sprečava upravo suprotno – tako što ostavimo malo prostora u kojem ništa ne moramo da postignemo.