Oduvek sam smatrao da je stalno prenaglašavanje neke emocije u biti neiskreno. Na primer, dečko koji svaki dan po sto puta devojci izjavljuje ljubav, kupuje cveće, šalje porukice, ikonice i tako dalje, znate već. Obično iza tog i tako kreiranog miraža dešavaju serijske prevare, a priča o ljubavi je suštinski pokrivalica.
I uvek je emocija ta sa kojim se manipuliše.
Zašto, to je bar jasno. Emociju je nemoguće izmeriti, uporediti i jasno dokazati. U vezi će se na primer, najčešće od devojaka, čuti ono standardno ja tebe volim više nego ti mene. Manipulacija jedan kroz jedan.
Jedna od tih emocija koje je nemoguće izmeriti, a kojom se jako lepo manipuliše je ljubav prema otadžbini, to jest patriotizam. Patriotizam se definiše kao „emocija ljubavi, posvećenosti i povezanosti za zemljom“. Sve jako lepe emocije koje je dosta teško utvrditi, a kamoli izmeriti.
Neki opšteprihvaćeni pojavni oblici patriotizma u svetu su „glasanje na izborima, plaćanje poreza, održavanje kontakta sa izabranim predstavnicima, informisanje i pomaganje zajednici“.
Svakom normalnom čoveku sa ovih prostora je savršeno jasno da se iza svakog prenaglašenog i preučestalog pominjanja patriotizma, i njegove dogmatski izraženije forme nacionalizma, krije lična imovinsko materijalna korist pojedinaca. U prevodu na jezik običnog čoveka, pljačka.
A da je patriotizam samo vrlo zgodna pokrivalica.
Kod nas, mada i u drugim balkanskim državama, oskudno obrazovan i informisan narod najlakše popije patriotsku čorbicu. Ta bezbroj puta podgrejana tečnost uvek se malo začini sada već evergrin pljuvanjem po Hrvatima iliti ustašama, to mu dođe kao Vegeta. Dobro se sve to posoli ponižavanjem Albanaca iliti Šiptara i ubaci se po koja koska belosvetske zavere zapadnih sila protiv našeg naroda, jer mi smo toliko bitni da nam svi zavide. Kašiku naravno obezbeđuje majka Rusija, jer ipak bi bilo nezgodno jesti kineskim štapićima.
Umešni patriotski kuvari ovu splačinu već decenijama serviraju vaskolikom plebsu, dok poput uspešnih kuvara sa TikToka svoje lajkove monetizuju i najčešće pretvaraju u kvadratne metre ili novčanice u valutama zlih zapadnih zemalja. O stanju kolektivne svesti naroda koji skoro četrdeset godina jede istu čorbu, koja već dokazano čini kuvare bogatim a narod sve glupljim, verujem da treba da se pozabave neki stručniji ljudi od mene.
Jedna stvar je međutim jasna, a to je da, dok narod preživa patriotsku čorbu, dešava se sistematična konverzija državne, iliti javne, svojine u privatnu, takoreći privatno patriotsku. I da dok narod shvati da ljubav tih kuvara prema otadžbini traje do poslednjeg kvadratnog metra stambenog prostora, oni će postati vlasnici svega što nas okružuje. Onda će oni moći da vole svoju privatnu zemlju koju su prethodno ukrali. A nama će da ostane kašika. I to zarđala.