Novinarka i influenserka Jelena Karakaš kaže da radi ono što voli, instinktivo, bez previše razmišljanja i kalkulisanja, uvek govori šta misli i odlazi onda kada ne valja. Na teži način je naučila kako da zaštiti sebe i okruži se mirom, a duboko veruje da je na njoj da napiše scenario svog života.
Zašto je dobro biti „ja”?
Radim šta volim. Instinktivo, bez previše razmišljanja i kalkulisanja. Govorim šta mislim. Odlazim kad ne valja. Opsednuta sam kada valja. I ne trudim se da smislim laž, istina mi je uvek najlakše rešenje. To sam što sam. Nemam šta bolje biti. I to je zapravo najbolje od svega.
Kakvu kafu piješ?
Od ovog leta isključivo mlaki amerikano. U vrludavoj šolji sa nacrtanim srcem na dnu koju sam sama napravila na času keramike.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Ovo je lekcija koju sam naučila na teži način, ali tako što sam postavila granice oko svog vremena. Kad kažem granice mislim – bodljikavu žicu pod naponom. Volela bih da sam ranije znala kako da zaštitim sebe i koliko je dobro i blagotvorno imati momente potpunog mira bez onog konstantnog „evo još samo ovo da završim“. Raspust me vraća u red. Uvedimo raspust za odrasle!
Šta je za tebe sloboda?
Imati izbor! Oduvek sam verovala da ga imam i uvek sam se time vodila. Moje ne je jednostavno ne. Kad nešto žarko želim, zasučem rukave i radim na tome. Verujem da je na meni da napišem sopstveni scenario.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Više puta nego što bih želela čujem rečenicu „volela bih da budem ti kad porastem“. A ja bih volela da ljudi shvate da je sve stvar vajba, shvatanja i stava prema životu. I kad se sve u mom životu raspada, pronaći ću nešto što je u svemu tome lepo, pa makar i nasumični oblik ruševina. I šta bih još volela… Ma, zapravo sve i svašta. Godinama delim svoj sadržaj online, ali ljudi zapravo jako malo znaju o meni. To je bilo sa namerom. Sad mi je sve to dosadilo, sve bih rekla. Svratite, pitajte.
Koja je poslednja knjiga koju su pročitala?
Sinoć sam završila novu knjigu Plum Sykes „Wives Like Us“ i pitam se kako sam uopšte izdržala do kraja, ako možete, zaobiđite. A od letnjih hitova zabavila me je „Very Bad Company“ Emme Rosenblum čija radnja je smeštena u Majamiju. Pitko i lako. Danas sam prešla na opus Mirande July.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Šanse da zapevam na kaoraokama su između nula i maksimum nula zarez pet. Ali ako baš, baš ne bih imala kud, izabrala bih nešto sa prvog albuma Britney Spears – nek ide život!
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Pariz je (za)uvek odgovor na to pitanje. Iako ste me sada zatekli u pretrazi karata za Rim i Atinu.
U Beogradu…
U Beogradu živim i radim. Najčešće mi je fino. Još češće nisam sigurna da bi trebalo da živim tu.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Koliko imam prostora?! Zapravo, konstantno sebe propitujem, od kad sam počela da svakodnevno pišem dnevnik, trudim se da povremeno na neka od tih pitanja dam adekvatan odgovor. Taj dijalog u mom slučaju nema kraja, ali hej, barem mi nikada nije dosadno kada sam sama kod kuće.
Foto: Privatna arhiva