Pisac Ivan Tokin osvojio je publiku svojim autentičnim i iskrenim pričama. Njegova književna karijera započela je spontano, onog trenutka kada je osetio da zaista ima nešto važno da kaže. Specifičan stil njegovog pisanja obojen je duhovitošću, ironičnim tonom i blagom melanholijom, dok njegova suptilna, ali oštra kritika društva i odnosa dotiče čitaoce na poseban način. U razgovoru za Social Club magazin, Ivan Tokin objašnjava kako pronalazi unutrašnji mir, zašto veruje da je sloboda u disciplini, priznaje da nikada nije bio na karaokama (iako ima spremnu pesmu) i otkriva koje pitanje bi postavio sam sebi.
Zašto je dobro biti „ja”?
Zato što nemam izbora.
Kakvu kafu piješ?
Kratak espreso bez šećera i mleka.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Mir pronalazi mene, a ja se trudim da budem dostupan. Čuvam ga loše.
Šta je za tebe sloboda?
Neko je rekao da je sloboda u disciplini, i nema tvrdnje s kojom mogu više da se složim.
Šta bi voleo da ljudi znaju o tebi?
Voleo bih da znaju manje.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitao?
Sneško – Ju Nesbe
Koju pesmu biraš na karaokama?
Nikad nisam bio na karaokama. Ako bih se nekako našao u takvom provodu, otpevao bih pesmu Lihnida kajče veslaše, na makedonskom jeziku.
U kom gradu bi voleo sada da šetaš?
Negde gde nikad nisam bio. Evo, na primer, Tokio.
U Beogradu…
Voleo bih da živim na reci, na Savi.
Pitanje koje bi postavio sam sebi?
Šta bi uradio da se ne plašiš?
Foto: Nebojša Babić