Umetnica Iva Lorens kaže da je sloboda kada se probudi ujutru i može da bira kako će provesti svoj dan, objašnjava zašto bi se menjala sa Alexom Chung i otkriva koliko joj je neprijatno što Wikipedia zna tačan datum njenog rođenja.
Zašto je dobro biti „ja”?
Sad ste mi ubacili tu pesmu u glavu. „Ni sa kim se ne bih menjala”. Osim možda sa Alexom Chung, jer deluje da ima miran, lep život. Šalu na stranu, sjajno je biti ja jer imam mnogo pasa i malog brata, pa uvek imam nekoga da gnjavim i da mi popravi dan. Takođe, odrastanje uz sve bake i deke, sada vidim, bilo je najveće bogatstvo mog detinjstva.
Kakvu kafu piješ?
Sa ovsenim mlekom, iako moje analize krvi kažu da to nije baš preporučljivo. Kafa je iz mog aparata jer zašto bih plaćala 400 dinara za nju?
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Još uvek otkrivam šta za mene znači mir, jer mi ponekad prija haos. U tom haosu često pronađem svoj mir – ume da me isključi.
Šta je za tebe sloboda?
Sloboda je kada se probudim ujutru i mogu da biram kako ću provesti svoj dan, kad imamo čist vazduh, plodnu zemlju i vodu za sve nas.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Hm, možda da sam oduvek sanjala da budem reli vozač. Osim toga, smatram da je privatnost neprocenjiva i jako mi je neprijatno što Wikipedia zna tačan datum mog rođenja.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
Moja sestra mi je donela “The Perks of Being a Wallflower”. Nisam je čitala još od srednje škole, a tada mi je bila omiljena. Našla ju je slučajno, a moj primerak sam, naravno, poklonila nekome davno.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Glumim da ne znam da pevam. Veliki mi je „ick” kada neko zaista peva na karaokama. To nije prostor za pokazivanje talenta, već mesto gde treba da izgubiš glas i dobro se provedeš. Zbog toga, moja karaoke pesma je rep deo Lil Kim u pesmi „Lady Marmalade”.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Najradije bih sada vozila bicikl kroz neku borovu šumu, udišući miris mora i vozila do kuće gde me čekaju škampi.
U Beogradu…
U Beogradu je sve što volim u jednom gradu i u ljudima. Nažalost, ne poštujemo ga dovoljno jer uvek mislimo da je negde drugde bolje. A bolje je tamo gde su ljudi očuvali svoj dom.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Da li je strpljenje samo nepostojeći koncept u tvom životu ili ćemo ga konačno savladati?
Foto: Goran Popovski