Leto je tradicionalno vreme za proboj Solunskog fronta u potrazi za prelepim plažama zemlje Helena. I bilo da na te prelepe plaže nosite šator, suncobran i stolice pa to sve zajedno podseća na kamp sa UV zračenjem, ili ste svoju pozadinu smestili u udobne ležaljke nekog od popularnih plažnih barova – suština je ista.
Umočiti se u to predivno more, beskonačno se pržiti na suncu u večnoj potrazi za bronzanim tenom i dakako proizvesti kvalitetan content za Instagram. Deluje mi, bar što se tiče pomenutnog contenta, da je sada standard dekolte plus dete, valjda po catch-all principu.
Elem vratimo se na zemlju Helena. Pored sunca i mora, što im je objektivno Bog dao, braća Grci su veoma poznati po ugostiteljstvu. Ovde ne mislim, da ne bude zabune, da imaju dobru uslugu u objektima, već da su veoma kreativni u razvijanju novih koncepata. Nećete naći ozbiljniji grad na svetu da nema neki vid grčke kuhinje, bilo street food ili restoran. Svake godine italijanska i grčka kuhinja se smenjuju na raznim rang listama najzastupljenijih kuhinja na svetu.
Pored svoje kuhinje, Grci su podarili svetu neke ozbiljne inovacije. Kao veliki konzumenti kafe, uostalom kao i Turci, bez želje da ulazim u to ko je od koga šta tu nasledio, Grcima je bilo dosta teško da konzumiraju svoj omiljeni kofeinski napitak leti na četrdeset stepeni. U želji da se taj problem nekako prevaziđe davne 1957. godine nastao je Frappe. Ovo hladno piće na bazi instant kafe omogućilo je da se i tokom leta konzumira neki kofeinski napitak. Frappe je takođe dosta pomogao i povećanju prodaje Nescafea, ali to je manje bitno.
Vremenom je međutim i u Grčku došla espresso kultura, pa je svaki ljubitelj kafe moga da shvati da je instant kafa kao veganski burger, suštinski besmislena. Ako želiš burger onda jedi goveđi, ili budi vegan, jedi travu, budi zdrav i očajan ceo život. Cant have it both ways.
Vratimo se na espresso. Imao je isti problem kao i svaki vid kafe ili super tokom letnjih meseci. Ajde za supu manje više, ali kafa je bila problem. I opet Grci pritrčaše u pomoć svetskoj industriji kafe, pa se negde 1991. godine rodio Freddo espresso, koji je izum neznanog grčkog junaka.
Dve doze espressa jakog kao grčko sunce, koje se sipaju u šejker sa ledom i mućkaju dok ne dobiju onu karakterističnu penu koja pri dodiru s nepcem rashlađuje poput egejskog vetra. Taj ukus koji kaže da odmor može da počne. Priceless. Odnosno oko pet evra, ali priceless anyway.
Kako bi dodatno izvukli espresso industriju iz ambisa letnjih meseci Grci su Freddo espressu pridružili i mlečnog brata Freddo Capuccino, kako bi svako imao svoju letnju verziju omiljene kafe.
Molon labe. Dođi i uzmi. Navodno je to rekao spartanski kralj Leonida caru Persije Ksersku pred bitku na Termopilu, kada mu je car tražio da položi oružje. Ti ratovi su prošli, neki drugi nažalost još traju, ali ja ću da dođem i da uzmem. I to svakog jutra po jedan Freddo. Efharisto poli.