Glumica Bojana Stefanović kaže da je s godinama postigla spokoj u tome da joj nije važno šta ljudi misle ili znaju o njoj, objašnjava zašto ne odustaje ni kada je teško i otkriva da svoj mir pronalazi u zagrljajima tri para najdražih ruku.
Zašto je dobro biti „ja”?
Umem da se smejem na svoj račun, znam da je sutra novi dan, volim da zalivam cveće i tražim sreću u dobroj peni od kapućina. Zato što ne odustajem kad je teško, nego baš tad upalim sve motore, pa guram iz sve snage. I jer imam porodicu, prijatelje i kolege za koje vredi svakog dana stvarati bolji svet.
Kakvu kafu piješ?
Izuzetno blagi kapućino ili ponekad čak samo penu od kapućina. Volim ukus i miris kafe, ali mi uopšte ne prija.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
U samoći, tišini, pre svega prirodi, slovima na papiru, notama u glavi, prstima u testu ili na laticama i listovima biljaka i cveća. A pre svega među naša četiri zida, u zagrljajima tri para najdražih ruku.
Šta je za tebe sloboda?
Da uvek mogu da stanem iza svojih stavova i svog znanja, da znam koliko vredim i umem, i da u svakom trenutku mogu da biram svoj put srcem i stomakom.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
S godinama osvojiš neki spokoj u tome da ti nije važno šta ljudi misle ili znaju o tebi. Volela bih da ljudi to za sebe osvoje. Da osluškuju sebe, da ne pokušavaju da se uklope u tuđe predstave o njima samima. I da budu hrabri da sebi dozvole da mirno stanu preko puta bilo koga, sa svim svojim manama i vrlinama, i vedro klize kroz život.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
Estoril: ratni roman, Dejan Tiago-Stanković.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Sve. Potpuni smisao i zabavu karaoka možete da iskusite samo ako pevate šta god vam se ponudi, kako god znate i umete. U suprotnom to nisu karaoke, nego koncert.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
U Priboju i njegovoj predivnoj okolini. Početkom leta smo bili par dana tamo u gostima kod prijatelja. Rado bih sada bila na istim tim mestima.
U Beogradu…
Tražim odbljeske grada u kom sam rođena. Da li zbog mojih godina ili je vreme zaista izobličilo toliko toga, sve manje ga prepoznajem. Zato ljubomorno čuvam sve one male oaze koje i dalje mirišu i svetle.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Kada ćeš već jednom da sedneš i spakuješ i napišeš do kraja taj kuvar koji si sebi obećala onomad?
Foto: Anđela Grozdanić