Bez obzira na gotovo sadističko loženje nacije da fudbal, realnost je da nam mnogo bolje idu sportovi gde se više koriste ruke. U vaterpolu smo realno najuspešniji ali ipak je košarka sport broj dva u svetu u kome smo, kao jedna mala zemlja, tradicionalno uvek imali uspeha. Smenjivale su se generacije ali nekako je ova zemlja uvek uspevala da iznedri talentovane momke za igru pod obručima.
A polako nam se bliži Evrobasket. Smotra najboljih evropskih reprezentacija i realno najkompetitivnije košarkaško takmičenje u ovom sportu. Kako sada stvari stoje, sve najveće evropske NBA zvezde će obući dresove svojih zemalja ovoga leta, što garantuje vrhunski content.
Bukmejkeri su jednoglasni u tome da je upravo Srbija favorit broj jedan. Objektivno kad u svom timu imaš trenutno najboljeg košarkaša na svetu sve da mu priključiš ekipu sa rekreativnog termina bićeš jedan od favorita.
Naravno, najpoznatiji sin Sombora Nikola Jokić ima ozbiljan supporting cast do te mere da ga neki evropski portali nazivaju Dream tim. Bilo kako bilo, objektivno sve se vrti oko Nikole. Ovog neobično talentovanog košarkaša je teško ne voleti. Čovek koji nakon što je osvojio NBA titulu, na pitanje kako se osećaš, odgovara sa posao je gotov možemo da idemo kući. A kada njegov konj, ime ne znam, pobedi u nekoj trci reaguje kao kad muškarac dobije prvo muško dete. Genijalac i čudak.
Uz Nikolu, kome je mesto u prvoj petorci, nominalno na poziciji centra, naš tim ima odlične igrače i na svim ostalim pozicijama. Realno je da startni plej bude Vasa Micić, najplaćeniji igrač u ikad u evropskoj košarci. Uz njega, na spoljnim pozicijama biće naravno kapiten Bogdanović, najbolja evropska dvojka u NBA trenutno. Na poziciji tri imamo još jednog igrača iz NBA i još jednog Nikolu, Jovića, koji iako je još uvek mlad gradi lepu karijeru u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Na kraju, na poziciji četiri, selektor može da bira između finesa igre leđima bivšeg igrača Crvene zvezde Filipa Petruševa ili atleticizma i šutra za tri bivšeg igrača Partizana Alena Smajlagića.
Pored prve petorke i naša klupa ima ozbiljnu snagu. Tu je Marko Gudurić, možda i najbitniji igrač u aktuelnom šampionu Evrope, pa Aleksa Avramović, jedan od najboljih igrača ruske VTB lige, Nikola Milutinov jedan on najboljih centara Evrolige kao i par uvek korisnih vojnika večitih rivala, kapiten Partizana Vanja Marinković i bek Crvene zvezde Ognjen Dobrić.
Isti ti bukmejkeri kažu da je favorit broj dva Francuska, koji će predvoditi dva Ajfelova tornja, Vembanjama i Gober, uz naravno nekolicinu dobrih igrača iz NBA i Evrolige. Broj tri već nije kod svih isti, ali se najčešće dve reprezentacije tu nalaze. Jedna je aktuelni svetski šampion Nemačka predvođena NBA braćom Vagner, a druga je Grčka koja sve nade polaže u Supermena Janisa. Osim ova četiri najjača tima, iz prikrajka vreba i Slovenija koju će u bukvalnom smislu nositi magični Luka Dončić, superstar Los Anđeles Lejkersa.
Sport je nepredvidiv i to ga čini toliko zanimljivim. Momenti inspiracije, trenutna forma kao na žalost i nepredviđene povrede mogu dovesti do toga da ne pobedi uvek ekipa koja je najkvalitetnija na papiru, ili kod bukmejkera.
Realno govoreći, najslabija karika našeg tima je upravo selektor. Neobična odluka Saveza da, u najbržem timskom sportu, postavi na to mesto čoveka koji je zbog svojih godina odavno trebao da na Kališu postavlja figure na šahovsku tablu, je meni uvek delovala nerazuma ali uspesi koji smo imali na poslednjih par takmičenja govore da je on uspeo da napravi jednu dobru atmosferu što je prvi preduslov za uspeh.
Bilo kako bilo, ukoliko je ne desi nešto potpuno nepredviđeno, za očekivati je da se naši vrate sa medaljom. Iako se svi nadamo zlatu, koje god bolje bude bila biće to ogroman uspeh za jednu malu zemlju u globalnom sportu. Tradicionalno su se sve medalje slavile na balkonu Skupštine grada. Ali možda ove godine se i to promeni pa se slavi na hipodromu u Somboru, pa možda Nikola i pusti suze radosnice.