Postoji trenutak kada se dva naizgled udaljena sveta – stroga disciplina medicine i fluidna kreativnost digitalne kulture – ukrste i počnu da grade jedinstven identitet. Andreja Andrejić, poznatiji kao styleofandrew, upravo na toj raskrsnici pronalazi svoju snagu. Njegov put govori o tome da čovek ne mora da bira samo jednu ulogu, niti da se odrekne različitih aspekata sopstvenog bića. Naprotiv, upravo u spajanju kontrasta rađa se autentičnost. Za njega medicina znači stabilnost i kredibilitet, dok mu digitalni prostor pruža slobodu da istražuje, stvara i komunicira sa zajednicom. Ono što ga čini posebnim nije samo ta dualnost, već i hrabrost da je živi otvoreno – bez straha od kontradikcija, veran ideji da istinski stil nije površinski izraz, već filozofija života.
U razgovoru koji sledi, Andreja otkriva zašto veruje da je ulaganje u sebe najbolja investicija, kako balansira između racionalnog i emotivnog, i zbog čega smatra da kontrasti nisu slabost, već prostor u kojem nastaje nova snaga.
Obrazovanje i rad u medicini daju ti čvrstu osnovu dok ti digitalni prostor daje glas. Kako vidiš balans između nauke i kreativnosti u sopstvenom životu?
Upravo tako! Kako godine prolaze sve više smatram da su mi zaista za ispunjenost i sreću bila neophodna oba. Stabilan nine-to-five posao zbog kojeg sam se obrazovao i koji mi daje kredibilitet, i dosta fleksibilniji i kreativniji posao gde sam “sam sebi šef”. Svaki me uči različitim stvarima i zahvaljujući njima rastem kao osoba. Kad mi dosadi jedno, ja pređem na drugo i upravo u tome i leži balans moje svakodnevice. Baš zbog ovakve situacije se moji prijatelji neretko šale pa kažu “za tebe se može reći i da si najpametniji među influenserima i da si naj fancy među lekarima”. Uvek me to zabavi, a i nisu daleko od istine. Haha.
Kada razmišljaš o sebi, da li se za 10 godina vidiš više kao lekar, kreator sadržaja ili je reč o nečemu trećem što možda još ne možeš da definišeš?
Iskreno vidim se kao oba, a da iskrsne i nešto treće, rado bih i to prihvatio, ukoliko bi me ispunjavalo i činilo srećnim! Iz razloga koji sam malo pre naveo, nisam spreman da se odreknem ni medicine ni influensa, a i smatram da u današnje vreme čovek ni ne mora da bira. Svakako je pohvalno raditi 2-3 posla, ko naravno može, jer girll, today’s economy…. Yiks.
Često naglašavaš važnost nege, ali ne samo spoljašnje već i unutrašnje. Šta za tebe znači istinski brinuti o sebi?
Istinski brinuti o sebi znači ne pristajati na kompromise koji kompromituju tvoje suštinske vrednosti. Brinuti o sebi znači znati šta želiš, a šta ne želiš. Čvrsto stati iza svakog svog stava ili odluke, pa makar one bile nekad i pogrešne. Jer voditiv računa o sebi podrazumeva i prihvatiti da nisi u pravu pa reći oprosti.
Tvoj sadržaj je istovremeno edukativan i estetski privlačan. Da li veruješ da znanje postaje snažnije kada se upakuje u “lepotu”?
Jako šarmantno pitanje! Ipak, smatram da je znanje, znanje. Nepromenjivo u odnosu na to kako se prezentuje, baš kao što su činjenice takve kakve jesu nevezano na to kako se saopšte. Svakako, lepota i estetika oduvek imaju tu jako bitnu ulogu da naš svet čine prijatnijim i prijemčivijim mestom, pa sam siguran da i znanje kako se “servira” na određen način bude dosta pitkije. Snažnije ne, ali privlačnije da. A šta je nešto ako nije privlačno?
Kada bi mogao da preneseš samo jednu poruku mladima koji te prate, šta bi voleo da ostane zapamćeno posle tvojih videa i objava?
Da budu hrabri, da shvate da se svaki trud isplati, da je ulaganje u sebe najbolja moguća investicija i da im pređe u naviku da svaku osobu koju sretnu pozdrave za toplim osmehom na svom licu.
U digitalnom svetu lako je postati zarobljen u brojkama i reakcijama publike. Kako uspevaš da ostaneš veran sebi?
Naravno da je mnogo “isplativije” da kao kreator digitalnog sadržaja uvek ideš ljudima niz dlaku. Da stalno gledaš šta je to sada u trendu i da pričaš o stvarima koje bi oni želeli da čuju. Ali po mom mišljenju, tada se gubi smisao kreativnog posla. Zaista mi ne pada na pamet da gledam šta drugi snimaju, te to da kopiram kako bih skupio preglede i daj bože bio angažovan od strane nekog novog brenda. Pričam ono o čemu mi se priča, delim stvari koje mene inspirišu, pa ko voli nek’ izvoli. A što se kampanja tiče, ne moram se dopasti baš svakom klijentu. Svakako imam 2 posla, pa valjda i ta muka pruža neki luksuz.
Medicina, moda, estetika lepog – sve to u tvom slučaju postaje deo šire slike. Da li veruješ da je stil zapravo način na koji gradimo sopstvenu filozofiju života?
Apsolutno! Uvek se trudim da sagledam širu sliku nečega, i ako ona u našem slučaju nije prebojena našim, sopstvenim stilom koji govori ko smo, za šta se borimo i koja nam je svrha, onda šta je u opšte poenta?
Čini se da kroz svoj rad neprestano spajaš kontraste – racionalno i emotivno, stručno i zabavno. Po tvom mišljenju, da li je baš u toj dualnosti ključ savremenog identiteta?
Ne mora biti u tome nužno ključ savremenog identiteta, ali ja obožavam kontraste, te ti zato hvala na ovoj opservaciji. Ne znam zašto me toliko privlači nespojivo, valjda ima nečeg sirovog i buntovnog u tome da se ne pridržavaš pravila. Na kraju krajeva, ljudi koji ne kriju kontradiktornost nekih svojih odluka odaju utisak iskrene osobe kojoj nije ni do čije validacije niti dokazivanja. Najviše cenim ljude sa petljom.
Foto: Goran Popovski