Presli Gerber preminuo je sa 27 godina u klinici za rehabilitaciju, pridružujući se dugom nizu mladih javnih ličnosti čije su smrti postale deo najmračnije holivudske mitologije. Ipak, iza navodnog „prokletstva“ ne stoji kobna godina života, već industrija koja često romantizuje samouništenje dok zanemaruje ljude koji se bore sa zavisnošću i mentalnim zdravljem.
Presli Gerber, sin supermodela Sindi Kraford i preduzetnika Randea Gerbera, preminuo je 20. septembra u 27. godini. Prema podacima kancelarije medicinskog istražitelja okruga Los Anđeles, smrt je nastupila u ustanovi za rehabilitaciju, ali njen uzrok još nije saopšten. Porodica je zamolila javnost da poštuje njenu privatnost.
Presli se, poput majke i sestre Kaje Gerber, bavio modelingom i sarađivao sa kućama kao što su Calvin Klein i Dolce & Gabbana. Poslednjih godina otvoreno je govorio o problemima sa mentalnim zdravljem i zavisnošću, pokušavajući da kroz serijal „Mental Health Mondays“ pokrene razgovore o iskustvima koja ljudi najčešće skrivaju.
Njegova smrt neminovno je obnovila priču o „Klubu 27“ – neformalnoj listi umetnika koji su preminuli upravo u toj životnoj dobi. Reč je o jednom od najpostojanijih mitova popularne kulture, izgrađenom na tragičnim biografijama čiji se detalji decenijama ponavljaju kao dokaz da je 27. godina posebno opasna za mlade zvezde.
Ko je sve postao deo „Kluba 27“?
Mit je nastao nakon niza smrti koje su se dogodile u izuzetno kratkom periodu. Osnivač Rolling Stonesa Brajan Džouns pronađen je mrtav u bazenu 1969. godine. Godinu dana kasnije preminuli su Džimi Hendriks, nakon uzimanja barbiturata, i Dženis Džoplin, od predoziranja heroinom. Džim Morison pronađen je mrtav u Parizu 1971. godine, dok okolnosti njegove smrti nikada nisu do kraja razjašnjene.
Kada je frontmen Nirvane Kurt Kobejn izvršio samoubistvo 1994. godine, izraz „Klub 27“ postao je deo šire pop kulture. Smrt Ejmi Vajnhaus od trovanja alkoholom 2011. dodatno je učvrstila legendu o godinama koje kao da nose posebno mračan predznak.
Na ovoj listi često se pominju i bluz muzičar Robert Džonson, umetnik Žan-Mišel Baskija, koji je preminuo od predoziranja heroinom, kao i brojni manje poznati muzičari. Njihove priče nisu iste, ali se u mnogima ponavljaju zavisnost, depresija, psihičke krize, iscrpljenost i život pod ogromnim pritiskom javnosti.
Ipak, nije svaka smrt u 27. godini povezana sa samouništenjem ili zavisnošću. Glumac Anton Jelčin poginuo je u nesreći ispred svoje kuće, što pokazuje koliko je sam pojam „kluba“ širok i naknadno konstruisan.
Statistika ne potvrđuje „prokletstvo“
Koliko god podudarnost delovala uznemirujuće, nauka ne potvrđuje da poznate ličnosti češće umiru sa 27 nego sa 26, 28 ili 32 godine.
Studija objavljena u časopisu British Medical Journal, koja je obuhvatila 522 muzičara, nije pronašla porast smrtnosti u 27. godini. Stopa je bila gotovo identična onoj među muzičarima starim 25 i 32 godine. Zaključak istraživača bio je da slava može povećati rizike sa kojima se mladi umetnici suočavaju, ali da oni nisu vezani za jednu konkretnu godinu života.
„Klub 27“ je zato pre kulturni mit nego statistički fenomen. Njegovu snagu ne održavaju brojevi, već imena ljudi koji su u trenutku smrti već bili simboli svojih generacija.
Nije simptomatičan broj, već sistem
Preslijeva smrt ne bi smela automatski da bude predstavljena kao još jedna potvrda „prokletstva“. Uzrok njegove smrti još nije utvrđen, zbog čega bi svako povezivanje sa predoziranjem ili konkretnom supstancom predstavljalo spekulaciju.
Ono što jeste simptomatično jeste način na koji industrija zabave reaguje na probleme mladih poznatih ljudi. Njihove krize se pretvaraju u sadržaj, ekscentrično ponašanje postaje deo imidža, a zavisnost se neretko romantizuje kao prateća pojava talenta. Javnost dobija fotografije, snimke i ispovesti, ali iza njih često ostaje osoba kojoj popularnost nije obezbedila stabilnost ni oporavak.
Slava može da donese novac i najbolju dostupnu pomoć, ali i izolaciju, neprestani nadzor, pritisak da se održi određena slika i okruženje u kojem je teško razlikovati iskrenu brigu od interesa. Posebno je složen položaj dece poznatih roditelja: privilegije su stvarne, ali su stvarni i očekivanja, poređenja i odrastanje pred publikom koja veruje da ih poznaje.
Zbog toga „Klub 27“ možda postavlja pogrešno pitanje. Umesto da se pitamo zašto toliko zvezda umire baš sa 27 godina, važnije je zapitati se zašto industrija tako često prepoznaje nečiju patnju tek kada ona postane tragedija.
Presli Gerber nije simbol, broj niti novo ime na mističnoj listi. Bio je mladi čovek koji je javno govorio o borbi koju mnogi vode daleko od kamera. Najodgovorniji način da se o njegovoj smrti govori jeste bez romantizovanja, dijagnoza na daljinu i tvrdnji koje još nisu potvrđene.