Muškost je, izgleda, postala vrlo zahtevna disciplina. Naročito za muškarce koji je najradije dokazuju ženama koje ih vole.
On ima težak životni period. Ona ima obavezu da ga razume. On vređa. Ona provocira. On preti. Ona preteruje. On je udari. Ona treba da razmisli šta ga je toliko uznemirilo.
A kada konačno izgubi strpljenje, gospodin je obavesti da joj nedostaju ženstvenost, milost i dostojanstvo. Pravo malo predavanje iz bontona. Šteta što predavač nije savladao gradivo.
Nedavno sam čitala poruku žene koja čoveku koji ju je povredio na nekoliko stranica objašnjava koliko ga je volela. Nabrajala je zagrljaje, putovanja, neprospavane noći, podršku, zajedničke trenutke. Gotovo je mogla da priloži fakture za emocionalno ulaganje.
A on joj je, između ostalog, objasnio da je luda. I ona sada pokušava da dokaže da nije.
Tu je zapravo sva tragedija nasilnog odnosa. Žena koja je bila povređena oseća potrebu da se opravdava, dok čovek koji ju je povredio velikodušno razmatra hoće li prihvatiti njeno objašnjenje. Kakav luksuz. I to bez učešća.
Najradije bih joj rekla da prestane da piše. Ne zato što nema šta da kaže, već zato što je sve već rekla svojim prisustvom onda kada mu je bilo najteže. A njena najveća greška nije bila što ga je volela, već što je poverovala da će količina njene ljubavi jednog dana proizvesti njegovu savest. Neće.
I nema ničeg romantičnog u tome što žena još uvek voli muškarca koji ju je udarao. To je bolna stvarnost, a ne dokaz nekakve sudbinske ljubavi.
I zato, gospodo, kada sledeći put poželite da ocenjujete ženstvenost žene koju ste ponizili, proverite najpre sopstvene kvalifikacije. Jer Porsche može da se rentira, BMW uzme na lizing, odelo kupi, a maniri nauče iz priručnika. Samo što se karakter ne dobija uz paket dodatne opreme.
I nemojte tražiti damu u ženi koju ste prethodno pokušali da slomite. Možda ona nije izgubila ženstvenost. Možda je samo prestala da glumi da ste vi gospodin.