Ponekad nije stvar u tome da nam je život dosadan ili da nam je hitno potreban odmor. Samo nam treba nešto što postoji malo dalje u kalendaru. Večera u petak, koncert sledećeg meseca, vikend van grada ili putovanje za koje smo avionsku kartu kupili toliko rano da smo gotovo zaboravili koliko smo je platili.
Čudno je koliko jedan mali plan može da promeni potpuno običan utorak.
NIJE SAMO DOGAĐAJ VAŽAN, VEĆ I IŠČEKIVANJE
Veliki deo zadovoljstva koje nam neki događaj donosi zapravo počinje mnogo pre nego što se on dogodi. Razmišljamo gde ćemo ići, šta ćemo obući, šaljemo prijateljima restorane, pravimo nepotrebno detaljne Pinterest foldere za trodnevno putovanje i povremeno proveravamo koliko je još dana ostalo.
I upravo je u tome poenta. Ne radujemo se samo onome što će se dogoditi, već i činjenici da imamo čemu da se radujemo.
Kada se dani pretvore u niz sličnih obaveza – posao, prodavnica, trening, veš, mejlovi, spavanje, pa sve ponovo – jedan plan postaje mala tačka prema kojoj se krećemo. Ne rešava probleme i ne čini ponedeljak manje ponedeljkom, ali mu daje neku vrstu nastavka.
NE MORA DA BUDE PUTOVANJE NA DRUGI KRAJ SVETA
Društvene mreže su nas pomalo ubedile da iščekivanje mora da izgleda spektakularno. Kao da treba da rezervišemo Toskanu, kupimo kartu za koncert u Parizu ili imamo savršeno isplaniran vikend da bismo osećali da se „nešto dešava“.
A nekada je dovoljno da znamo da ćemo u četvrtak probati novi restoran. Da smo za subotu dogovorili kafu sa osobom koju dugo nismo videli. Da nas u nedelju čeka film koji smo sačuvali baš za to veče.
Možda zato odrasli život ponekad zahteva da namerno pravimo male stvari kojima ćemo se radovati. Kao deca smo ih dobijali gotovo automatski – raspuste, rođendane, ekskurzije, praznike. Sada ih uglavnom moramo sami staviti u kalendar.
I možda nije poenta u tome da stalno čekamo da se dogodi nešto bolje od sadašnjeg trenutka. Naprotiv. Lep život verovatno čine i sasvim obični dani. Ali mnogo je lakše proći kroz još jednu dugu nedelju kada negde između sastanaka i obaveza stoji jedno malo: „jedva čekam“.