Instagram. Mesto u današnjem svetu u kom se prepliću želje, kompleksi, ambicije, frustracije i snovi. Da li je ova platforma krenula kao bezazleni album svakodnevice ili je u pozadini postojao neki drugi motiv, sad je već manje važno. Važno je šta je postao a to je ogledalo koje ne odražava realnost, već iskrivljenu, pažljivo filtriranu verziju života. U odsjajima tog ogledala milioni žena se gube svakog dana. Naravno ne samo žene, ali u najvećoj meri upravo one.
U svojoj biti Instagram funkcioniše kao savršen mamac za psihološke zamke. Svaki svajp je lutrija dopamina, svaka notifikacija kratki trenutak priznanja ženskoj populaciji da su viđene, primećene, a konsekventno i vredne. Ali tu nastupa taj rolerkoster percepcije vrednosti jer odmah iznad ili ispod te male crvene tačkice često stoje fotografije žena koje izgledaju vitkije, srećnije, uspešnije, za nijansu (ili dve) bolje. Ili bar tako izgleda.
Instagram je postao globalni katalog nedostižnih standarda. Sve ono što ti zaslužuješ ima neka druga. Ženska psiha sklona poređenju na toj platformi dobija protivnika kog ne može da pobedi. Kako se takmičiti sa nečijim najboljim verzijama. Kako se meriti sa onima čiji dan kroz ogledalo Instagrama izgleda kao miks modne piste, pilatesa, putovanja i idealnog partnera? Nova četiri P – pista, pilates, putovanja i partner.
Užasno negativan efekat Instagrama je normalizacija nerealnih fizičkih standarda. Ideali lepote su uvek postojali, ali nikada ranije nisu bili toliko uniformni i toliko agresivno prisutni. Devojke od 13, 14 godina danas odrastaju uz algoritme koji im svakodnevno serviraju iste savršene obline, iste jagodice, iste usne i isti izraz lica. Prirodna raznolikost i jedinstvena lepota je postala sekundarna u odnosu na standardizovanu estetiku koja dominira.
Pritisak se pretvara u očekivanja, a ona oblikuju ponašanje i identitet. Devojke počinju da veruju da moraju da postanu verzija sebe koju bi algoritam odobrio. I nastaje začarani krug. Što više osoba pokušava da izgleda kao šablon, taj šablon postaje norma, još strožija i udaljenija od realnosti. Psihološki efekti su evidentni a to su porast nezadovoljstva telom, smanjenje samopouzdanja, anksioznost koja se javlja zbog stalnog poređenja i osećaj da se sopstveni život odvija sporije, siromašnije i manje kvalitetno od života drugih.
Taj začarani krug utiče i na emotivno stanje. Svaka objava koja dobije manje lajkova nego prethodna postaje malo razočaranje. Svaki komentar, ili njegov izostanak, postaje signal vrednosti. Ceo mehanizam zapravo funkcioniše kao društveni eksperiment jer nas platforma uči da vrednujemo sebe prema reakcijama drugih, a ne prema sopstvenom osećaju identiteta, uspeha ili sreće. Svojevrsna inverzija stvarnosti.
Sasvim prirodno javlja se osećaj konstantne neadekvatnosti u pogledu životnih dostignuća. Instagram nalozi većine žena deluju kao Holivud. Malo Bali malo Tajland, Lui Vi, suši i partner koji izgleda kao iz reklame za Boss. Tu je ponekad i patuljasti bišon sa pažljivo vezanim repićem na vrhu glave. Taj vrh ledenog brega trigeruje instiktivno poređenje koje sugeriše da niste dovoljno uspešne, dovoljno bogate, dovoljno srećne i ostavlja mali rez na psihološkom tkivu. Death by a thousand cuts.
Instagram je već postao instrument kontrole nad sopstvenom pričom ili možda bolje rečeno željenim imidžom. Umesto da žene objavljuju ono što žele, objavljuju ono što se očekuje. Svaki kadar je pažljivo izabran, svaka poza planirana, svaki detalj isplaniran. Umesto spontanog prikaza određenog trenutka dobija se mini photo shooting.
Realno govoreći, Instagram je zapravo samo pojačao već postojeće društvene pritiske na žene. Slično dolivanju ulja na vatru. Ali je postao novo ogledalo, i to ono koje uvećava mane i smanjuje realnost.
Na kraju, ostaje osećaj nezadovoljstva. Samim sobom, svojim životom. A takvo nezadovoljstvo ne može da zamaskira ni jedan filter. Ali ako tražite tu osobu koja vam može promeniti život samo pogledajte u ogledalo. Ali ono pravo, ne digitalno. Mirror mirror on the wall…