Upoznali ste ga kao kolumnistu magazina Social Club, ali sada nam Miloš Blagojević daje dublji uvid u svoj svet i svoj život. On veruje da je sloboda u tome da radiš ono što voliš, ili da zavoliš ono što moraš. Mir traži u stvarima koje ga istinski ispunjavaju, igri s decom, basketu, smehu s prijateljima. Nerviraju ga bezobrazluk i glupost, izbegava kafu i peva samo u teoriji, nikako u praksi. Iako svet posmatra realistično, Miloš Blagojević veruje u važnost balansa između želja i mogućnosti, u to da se mir gradi iznutra i da se sloboda nalazi u svakodnevnim izborima, onim koje ne diktira niko spolja.
Zašto je dobro biti „ja”?
Zato što se dobro osećam u svojoj koži, što na znači da bi nekom drugom bilo dobro da bude ja. Generalno mislim da je dosta korisno naći neku ravnotežu između želja i mogućnosti, kao i sagledavati sebe i sve što te okružuje na što realniji način.
Kakvu kafu piješ?
Ristreto, mada već neko vreme se trudim da ne pijem kafu.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Trudim se što više radim stvari koje me opuštaju i koje mi prijaju. Pre svega gledam da što više provodim vreme sa svojom decom jer to nešto što me najviše ispunjava. Volim i da se bavim sportom bilo koje vrste, mada najviše volim da igram basket. I naravno da provodim vreme sa prijateljima.
Šta je za tebe sloboda?
Da radiš stvari koje voliš, a ne koje moraš. Alternativno je da zavoliš stvari koje moraš da radiš.
Šta bi voleo da ljudi znaju o tebi?
Da me bezobrazluk i glupost užasno nerviraju.
Koja je poslednja knjiga koju su pročitao?
Iskreno već neko vreme više slušam razne podkaste nego što čitam knjige. U skorije vreme sa pročitao „Umetnost pobede” od Phila Knighta, osnivača kompanije Nike, sjajna knjiga.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Kada je svevišnji delio talenat za pevanja ja sam očigledno propustio svoj termin tako da bi moje pevanje bilo atak na okolinu. Ali recimo da umem da pevam, to bi bila pesma Da je tuga snijeg od Dina Merlina.
U kom gradu bi voleo sada da šetaš?
Uvek u magičnom Rimu, za mene najlepši grad na svetu.
U Beogradu…
Žive svi ljudi koje volim.
Pitanje koje bi postavio sam sebi?
Druže je l mora uvek težim putem?